Izbrisani Balkan
Izjava Pedija Ešdauna, sećate ga se kao bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u Sarajevu, da u slučaju da Srbija udje u EU pre BiH, onemogući Srbima iz Republike Srpske i Federacije da koriste pasoše Srbije sve dok i BiH ne pristupi EU inspirisala me je da se ponovo pozabavim temom Zapadni Balkan i EU.
Koliko su ovakvi predlozi suludi, šovinistički, a tobože sakriveni dobrim namerama, najbolje pokazuje sledeća Ešdaunova rečenica: „Tada će svaki Srbin u Bosni i Hercegovini imati drugi pasoš i moći će putovati po Evropskoj uniji. U tom trenutku uopšte neće biti nikakvog interesa za buduće reforme u BiH. Mislim da Bošnjaci više nikada neće dopustiti da budu izolovani kao što su bili 1992. godine, okruženi neprijateljima i bez budućnosti u Evropi. Ukoliko ne rešite ovaj problem, ja ne vidim da to onda neće značiti povratak u sukobe.”
Siguran sam da Ešdaun zna da takve pasoše već imaju građani BiH hrvatske nacionalnosti i da je Hrvatska već članica Evropske unije. Imao sam priliku i da s njim razgovaram dok je stolovao u Sarajevu i da mu tad predložim da obavezno u vlast uvuku najjaču srpsku stranku ako žele da grade mir i stabilnost. Bio je na tren šokiran, ali je kasnije i realizovao taj predlog.
Sada je on mene na neki način šokirao, diskriminatorskim odnosom prema Srbima bi želeo da sačuva BiH kao državu, a iza toga se zapravo krije želja i namera, kako njegova tako i većine zapadnih država, da se od BiH napravi nacionalna država Bošnjaka, jer bi po njihovom sudu to donelo neku stabilnost i istorijsku pravdu. Problem je, međutim, što takvi planovi nisu ostvarivi bez saglasnosti dva druga naroda u toj državi i što bi svaki nasilni pokušaj realizacije takve ideje doveo do novih sukoba. Svidelo se to nekom ili ne, s ovakvim političkim elitama u svim entitetima BiH ne može da se gradi “odozdo” kao stabilna država. Zato su i ti stalni pritisci da su Srbi i njihov lider Milorad Dodik jedini izvor bosanskohercegovačkog nazadovanja i nestabilnosti samo zabijanje glave u pesak.
Nijedna zapadnoevropska vlada i ne želi Bosnu i Hercegovinu u EU, ni za 50 godina, a ne žele ni Srbiju u skorijoj budućnosti, jer one sa sobom nose ne samo nerešene granične sporove, već i tinjajuće nacionalne sukobe. Problem je samo što Brisel i Vašington za te probleme primenjuju loša rešenja, pa me ne bi čudilo da se jednog dana i ovaj Ešdaunov predlog pojavi u nekom zvaničnom dokumentu EU.
Imam utisak, posebno posle samita u Sofiji, da je EU otpisala Zapadni Balkan, a da sad traži način kako da sve države drži na nekom kratkom povocu da ne bi odjurile u zagrljaj Rusije, Turske, Kine... Težište će sad više biti na priči o infrastrukturnom povezivanju, zajedničkim investicijama, rečju, o novcu koji je Brisel spreman da u narednom periodu investira u balkanske države kako bi održao tu „tesnu vezu bez izgleda na članstvo”.
Zato bi bio zločin prema građanima i BiH i Srbije da im se uskrati pravo da putuju u Evropsku uniju samo zato što su ove ili one nacionalnosti. Mladi i obrazovani odlaze i sve više će odlaziti i iz Sarajeva, iz Beograda, iz Banjaluke... jer uviđaju da ovde nikad neće doći Evropa, a ni bolji život. Predlažem da premijerka i ministri idu na aerodrome i pitaju mlade koji se iseljavaju o predsednikovoj izjavi da će narednih pet godina biti najbolje za Srbiju. Ako vrate deset stručnih i mladih ljudi, možda ću na sledećim izborima i glasati za njih.
Nijedna zapadnoevropska vlada ne želi Bosnu i Hercegovinu u EU ni za 50 godina, a ne žele ni Srbiju u doglednoj budućnosti