Kome je posvećena „Velika Srbija“?
Treba čuvati nacionalni identitet, ali pitanje je da li je momenat podići spomenik koji nosi ime „Velika Srbija” i zašto u Užicu. Velika Srbija nije u duhu državne politike koja teži ka EU u kojoj se granice brišu, kaže istoričarka Stanojka Milivojević.
Posle najave da će u Užicu osvanuti spomenik „Velika Srbija“, ni istoričari, ali ni drugi građani nemaju jedinstven stav o tom pitanju.
Iz gradske vlasti najavljeno je da će do 1. novembra, na 100. godišnjicu oslobođenja u Prvom svetskom ratu, biti postavljen spomenik „Velika Srbija“. Reč je o uvećanoj statui, rad vajara Đorđa Jovanovića, izrađenoj po želji kralja Aleksandra Karađorđevića.
Stanojka Milivojević, istoričarka iz Narodnog muzeja u Užicu kaže da je iznenađena podizanjem statue.
- Velika Srbija je ideja izmišljena i zloupotrebljavana od svetskih sila početkom 20. veka i nikada ne da nije bila realizovana, već nije ni bila ideologija Karađorđevića koji su pod tim terminom podrazumevali okupljanje Srba u Jugoslaviju čiji su bili zagovornici - kaže ona.
Njen kolega Radivoje Papić smatra, međutim, da ime statue nije sporno.
- Ono se ne odnosi na teritorijalne velikosrpske pretenzije, već na žrtve i doprinos pobedi naše zemlje u Velikom ratu - ističe Papić.
Slično misli i istoričar Aleksandar Rajevac.
- Sama ideja Velike Srbije nije postojala kao plan tvoraca novovekovne države. Za Karađorđa i Miloša velika je bila i pretkumanovska, u njihovoj Srbiji nije bio ni ceo Zlatibor, Ivanjica, Niš, Kruševac, Zaječar, a da ne pričamo o sadašnjim granicama - kaže Rajevac.
On ukazuje da je termin Velika Srbija često spominjan kao rezultat austrougarske politike protiv Srbije i južnoslovenskog ujedinjenja.
- Posebno se velikosrpska ideja ne može pripisati Aleksandru Karađorđeviću čija je država u Veliki rat ušla da odbrani goli opstanak, a koji je u isto vreme bio tvorac ideje integralnog jugoslovenstva priča on.