Dvojica kandidata za Dikovićevog naslednika
Ni mesec dana nakon odavanja počasti pripadnika Vojske Srbije četničkom komandantu Draži Mihailoviću, načelnik Generalštaba VS Ljubiša Diković objavio je da je stekao uslove za penzionisanje.
Mada ta njegova izjava ne znači da će on i zaista otići u penziju, neobično je da prvi čovek srpske vojske putem medija najavljuje svoj mogući odlazak.
Ovo je zapravo prvi put da načelnik Generalštaba na jednoj televiziji objavljuje da je ispunio sve uslove za penzionisanje. Njegovi prethodnici uglavnom su odlazili tiho ili posle javnih sukoba sa ministrima odbrane, što je bio slučaj sa generalom Zdravkom Ponošom i Draganom Šutanovcem.
- Apsolutno sam spreman za penziju. Mogu odmah otići. To je jednostavna stvar, a ukoliko i ostanem u službi biće sve po zakonu rekao je iznenada Diković za TV N1.
Ovakva objava Dikovića dolazi nakon nepunih mesec dana od polaganja venaca srpskih vojnika na spomenik Draži Mihailoviću na Ravnoj Gori, za šta je, prema našim informacijama, odobrenje dao upravo on. Tada su nam u Ministarstvu odbrane nezvanično rekli da će biti pokrenuta istraga, a ostalo je pitanje da li je odlazak prvog čoveka VS upravo njen rezultat.
Međutim, u kabinetu Aleksandra Vulina sada (neformalno) kažu da Dikovićev eventualni odlazak nema nikakve veze sa tom aferom, jer je on ima navršenih 40 godina staža i 58 godina života.
- Po zakonu, on može još najduže dve godine da ostane na tom položaju, a da li će i još koliko biti zavisi od predsednika Srbije, koji donosi konačnu odluku na predlog ministra odbrane navodi sagovornik “Blica” iz Ministarstva odbrane.
U vojnim krugovima već se priča ko bi mogao da nasledi Dikovića na mestu načelnika Generalštaba, a kako kaže naš sagovornik, to bi mogli da budu komadant kopnene vojske Milosav Simović i pomoćnik ministra za politiku odbrane Milan Mojsilović.
Milosav Simović, od kapetana do pukovnika, bio je najmlađi u svim činovima. Sa navršenom 41. godinom postao je najmlađi general u istoriji srpske vojske, a jedan je od vlasnika počasnog pasoša Srbije.
Pojedini mediji su objavili da je bio kandidat za Dikovićevog zamenika, ali je on to navodno odbio, stavljajući do znanja da ga interesuje isključivo mesto načelnika Generalštaba. Navodno je omiljen među vojnicima, strog, ali pravedan.
Mediji su pisali i da je svojevremeno odbio da lično dobije priznanje za plemeniti podvig godine, već je zatražio da nosioci priznanja budu svi zaposleni u 4. brigadi, koji su pomagali pri organizovanju humanitarnih akcija u selima Kopnene zone bezbednosti. Kada je dobio Sedmoseptembarsku nagradu, novčani iznos je uplatio za izgradnju spomenika koji je u centru Vranja podignut poginulim vojnicima, policajcima i civilima od 1990. do 2003, a pomogao je i da tamošnji Garnizon dobije spomen-sobu.
I Simović i Mojsilović bili su na ratištima devedesetih godina, s tim što je Mojsilović, bio i šef vojnog predstavništva u Misiji Srbije pri NATO.
Obavljao je i dužnost predsedavajućeg međunarodne savetodavne grupe u centru za bezbednosnu saradnju RACVIAC. Takođe, Mojsilović je bio i na mestu načelnika operativnog odelenja u Komandi operativnih snaga Vojske Srbije, zamenika komandanta Združene operativne komande u Generalštabu i komandanta Kopnene vojske.