Rvno izdavao a za ubistva
Presudom u Specijalnom sudu 18. januara 2008. veća sudije Milimira Lukića, koja je potvrđena na dve instance Vrhovnog, suda utvrđeno je da su Ulemek i Dušan Spasojević Šiptar predvodili kriminalni klan od 1999. Ulemek je od 1997. do sredine 2001. bio komandant JSO, a nakon toga je zadržao uticaj do rasformiranja ove jedinice tokom „Sablje” 2003. Ova presuda otkriva da je ovaj nekadašnji maloletni lopov sačuvao kriminalne navike i na mestu važnog državnog činovnika. Ne samo da je kao mafijaški don odlučivao o životu i smrti, nego je i lično ubijao. Utvrđeno je i da je tipovao žrtve otmica, kojima se predstavljao kao prijatelj. Napadi na Ljubišu - Buhu Čumeta, svrgnutog vođu surčinsko-zemunskog klana i prvog svedoka saradnika u Srbiji, otkrivaju i da su Ulemek i Spasojević imali tačne informacije iz državnih struktura. Međutim, samo je pripadnik BIA Toni Gavrić osuđen da je za 700 evra javljao gde se krije Buha. Svedoci saradnici su svedočili da je Ulemek izrazio želju da lično ubije Buhu. Tako su on i Sretko Kalinić, ubica klana osuđen za 11 ubistava, sačekali Buhu i njegovog telohranitelja Ivicu Nikolića. Nikolić je ubijen, a Buha je uspeo da pobegne jer se Ulemeku zaglavila puška. Prema rečima svedoka saradnika, Ulemku je tada malo opao ugled među „zemuncima” i Spasojevićem, koji je komentarisao: „Nije on za ovo, on ne može da se poredi sa nama u likvidacijama. Uvek zasere ono što uzme da radi.” Ulemek se na suđenju branio između ostalog i rečima: „Meni se puška nezaglavljuje.” Nije mu prošlo.
U seriju likvidacija krenuli su zbog osvete za ubistvo Željka Ražnatovića Arakna 15. januara 2000. Ubijeni su neki ljudi, kao na primer Zoran Uskoković Skole 27. aprila 2000, koji je označen kao organizator Ražantovićevog ubistva. Uskoković je ubijen sa svojim telohraniteljem Milošem Stevanovićem posle polusatne filmske jurnjave automobilima, na užas stanovinika Ceraka. Lista za likvidaciju koju su sastavljali Ulemek i Spasojević proširila se i na konkurente u podzemlju. Ne primer, razlog za likvidaciju Jovana Guzijana Cunera, sa kojim je ubijen i Rade Cvetić, a ranjen Dejan Čotrić, 5. oktobra 2002. bila je samo informacija dobijena od osuđenog policijskog inspektora Slobodana Pažina da on kontaktira sa Buhom.
- Oni su eliminisali pripadnike suparničkih klanova, svakog ko može da im se suprotstavi ili da predstavlja
smetnju - obrazložio je presudu sudija Lukić.
Za razliku od likvidacija, Ulemek se istakao ličnim učešćem u otmicama, od kojih je uzimao najviše novca, čak polovinu od otkupa. Od tri otmice koje su bile obuhvaćene ovim postupkom, Ulemek je uzeo 5,8 miliona evra. Otet je Milija Babović, suvlasnik „Verano motorsa”, a otkup je plaćen 10,5 miliona evra. Ulemek je tipovao Babovića, a njegovim saradnicima i porodici se predstavljao kao prijatelj u nevolji. Oteli su Vuka Bajruševića, a njegova sestra Bojana Bajrušević, kojoj se sudi za vođenje kriminalne grupe ševrcera cigareta, platila je otkup 1,5 miliona maraka (750.000 evra). Koliko je zemunski klan bio jak, govori i otmica Suada Musića, koji je uhapšen 2009. i osuđen kao glavni snabdevač Srbije heroinom. Njegova braća su platila otkup 350.000 evra. Dva teroristička napada bila su podstaknuta različitim motivima. Miniranje Buhinog preduzeća „Difens road” bila je opomena za državu i svedoka saradnika, a bacanje bombi na sedište DSS-a bilo je igranje na politiku. Zemunski klan je uveo nova pravila u svet kriminala, kao „šetkove” - stanove za skrivanje, i „specijale“- mobilne telefone nabavljene za zadatak. Postojalo je čak i uputstvo u kojim baznim stanicama telefon uključiti, a gde ih isključiti. Prevagu u njihovoj moći činile su informacije koje su uglavnom dobijali od Ulemeka, kao i zaštitu. Pripadnici JSO, kao osuđeni Saša Pejaković, bili su u obezbeđenju Spasojevića, a njihova legitimacija je zaustavljala i policiju. Sudija Lukić je obrazlažući presudu rekao da je krivica optuženih utvrđena iskazima četvorice svedoka saradnika, dvojice okrivljenih Dušana Krsmanovića i Saše Petrovića, koji su u potpunosti priznali dela, i materijalnim dokazima, koji se slažu sa iskazima.