Nove okolnosti idu naruku podeli Kosova
Sa intervjua sa Jelenom Milić sam se vratio sa naramkom brošura, izveštaja i materijala njenog Centra za evroatlantske studije i da se nisam na vreme zaustavio sa čitanjem, postojala je realna opasnost da se istog dana do večeri založim za hitno uvođenje sankcija Rusiji.
Ipak, povod i razlog ovog razgovora nije bilo moje ideološko preobraćenje već zanimljiv predlog u vezi sa rešenjem pitanja Kosova i Metohije koji je došao od gospođe Milić. Pre nekoliko dana izašla je sa idejom da bi Zapad trebalo da razmisli o podeli Kosova kao najmanje lošem rešenju. Kolike su šanse da se u ovom trenutku razmatra takav predlog i ima li informacija o signalima od relevantnih faktora koji bi mogli odlučiti o takvom rešenju?
- I pre nego što sam javno izašla sa tom sugestijom, koja i te kako ima i razradu za koju me skoro niko ne pita, znala sam da će pitanja i priča ići u pravcu - ko li im je sugerisao da to javno predlože ili da li su dobili neke signale. I tako se i dešava. Predlog i obrazloženje su samo Centra za evroatlanstke studije i nisam sigurna da CEAS zbog ovog stava neće možda izgubiti na reputaciji i u nekim partnerstvima u zapadnim krugovima.
Šta je suština tog stava?
- Novi status Kosova vidimo kao poseban slučaj, koji ni sa Krimom, ni sa Katalonijom, ni sa procesom raspada SFRJ nema veze. Ono što je za CEAS argumentacija zašto Kosovo treba podeliti tako da Srbiji pripadnu četiri opštine na severu i da se razgovara čak i o delovima oko Gračanice je povezana s načinom na koji je Vlada Zorana Đinđića zaustavila sličnu pobunu na jugu Srbije odmah po njenom dolasku na vlast. Potpuno suprotno od Miloševićevog režima. U tome je suština. Nije bilo ubijanja civila, zarobljenika, prekomerne upotrebe sile, urađeno je transparentno u partnerstvu s NATO. Otud nema nikakvog osnova da se razgovara o tome da taj deo Srbije ide u neku razmenu u pregovorima. Ako je Srbija kažnjena zbog zločina nad jednom etničkom grupom na njenoj teritoriji, onda joj se kao kazna može izreći gubitak suvereniteta i integriteta nad delom teritorije gde ta grupa živi, ne mora i delovima teritorije gde nisu većina. I to je logika CEAS, i to je ono što Kosovo-Srbija odnose razlikuje od bilo čega drugog i ne daje osnov ni Republici Srpskoj, ni Albancima u Makedoniji, pa ni Kurdima da razmišljaju o secesiji. Ovaj naš predlog ne proizlazi iz podele po etničkom principu, već samo kao visina kazne.
U kom smislu?
- Rezolucija SB UN 1244 nije nikakva pobeda Srbije, u njoj se spominje Rambuje, što njegove odredbe, kako je to govorio i Vojin Dimitrijević, diže na nivo međunarodnog prava, pa time i pravo Kosovara da se odrede o statusu u slučaju neuspeha pregovora. No napisana je konstruktivno neodređeno, sve ovo dugo traje, a ni sami kosovski zvaničnici je ne vide kao izvor njihove nezavisnosti, pa i zbog toga ima prostora da se podrži rešenje kojim Srbija neće baš dobiti maksimalnu kaznu, gubitak teritorijalnog integriteta i suvereniteta nad celim Kosovom.
Mnogi su mišljenja da se sa tom opcijom zakasnilo i da je nju trebalo staviti na sto pre samoproglašenja kosovske nezavisnosti. Šta je sada vraća na scenu?
- Nove geopolitičke okolnosti, poput destabilizirajućeg uticaja Rusije na Balkanu koja i nerešene odnose Srbije sa Kosovom koristi u tu svrhu, činjenice da ni pet članica EU nisu priznale Kosovo (od kojih su četiri članice NATO), da je Srbija izručila sve odgovorne za zločine na Kosovu koje je Hag optužio, što nikako nije bilo lako, i da se formalno obavezala i za nastvak suđenja pred domaćim sudovima, a da Kosovari ne sude za ratne zločine, da je Briselski sporazum u ćorsokaku, da Španija minira zajedničku politiku EU prema Balkanu. Sve to su argumenti da sad ovo bude opcija koju bi trebalo razmotriti.
Iako de fakto Srbija ne kontroliše tu teritoriju, ipak ne bi li takva vrsta rešenja bila trgovina u kojoj bismo mi davali „svoje za svoje“i da li mislite da bi Srbija priznavanjem Kosova rešila sve probleme?
- Šta to sad Srbija kontroliše na Kosovu osim Srpske liste i nekih dešavanja na severu Kosova? I mislite li da bi se to vojno moglo povratiti? Ovako više ne ide. Kosovo se zloupotrebljava i za nesprovođenje drugih reformi i na to moraju misliti i oni koji apriori na sve što Vučić radi viču - ua. Pa podržite onda nešto što će mu izbiti tog keca iz rukava.
Da Srbija odmah i bezuslovno prizna KiM kao nezavisnu državu, uvede sankcije Rusiji i aplicira za NATO, da li bi postala članica EU te 2025?
- Srbija ne mora da bude članica NATO da bi ušla u EU! Neutralnost je legitimna opcija ako je doneta autonomno i sa argumentima, a ne ako je nametnuta od Rusa. Ali Srbija će teško u EU sa ovakvim stavom o NATO kakav se spinuje u poslednje dve godine, odjednom da su mu namere bile genocidne. Većina zemalja članica EU su i članice NATO, to se stalno namerno previđa.
Šta nosi eventualni „zamrznuti konflikt“koji je kao jednu od opcija pominjao i predsednik Vučić?
- Ništa dobro. To bi bila sigurna regresija, zastoj u reformama i investicijama, a ništa u smislu “vraćanja” Kosova.
Šta je za vas Kosovo i Metohija?
- Oko dva miliona ljudi, pre svega, ali i političko pitanje koje se mora rešiti. Podela se neće svideti nekima, ali idealnih rešenja nema. I građani u ostatku Srbije imaju pravo na svoje interese. Mirno sporazumno rešenje i EU integracije relativizuju svako teško rešenje na najbolji način.
Mislite li da bi naše vlasti, ukoliko bi se prostor za podelu otvorio, pristale na to?
- Načelno, treba se boriti, ali treba i znati kad stati i ne ići sa nerealnim zahtevima koji se mogu završiti tako da ni od teritorijalnog integriteta ni EU integracija ni stabilnosti ne bude ništa. Srbija blokira učešće Kosova u institucijama
poput Interpola, što je kontraproduktivno jer se informacije moraju razmenjivati i mora se sarađivati. Pogrešna je i kontraproduktivna ocena Srbije, izneta u novim predlozima nacionalnih strategija bezbednosti i odbrane, da su priznanja Kosova od strane zemalja regiona bezbednosna pretnja. Ne. Ona omogućavaju da Kosovo ne ostane crna rupa, da se s njim sarađuje u interesu zajedničke bezbednosti. Generalno mi nije jasno zašto ova vlast sebe toliko vezuje za Miloševićevu politiku. No, lobiranje za nepriznavanje Kosova, ma koliko se to Zapadu ne sviđalo, daje rezultate. Niko od njih nije bio baš u vrhu tih stranaka kada je Kosovo izgubljeno zbog zločina osim ako nema nekih unutrašnjih ucena. Mnogo su odgovorniji za gubitak Kosova general Ljubiša Diković i njegove jedinice, pa i Milutin Mrkonjić zbog koordinacije SPS sa tadašnjim vojnim i policijskim vrhom nego Vučić i Dačić sami. I da je sprovedena sveobuhvatna reforma sistema bezbednosti i suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, sad bi bilo lakše i njima da izađu sa predlogom podele. A pitanje je koliko zvanični državni vrh ima u svojim formalnim redovima podršku za bilo koju opciju normalizacije odnosa sa Kosovom i koliko je aktuelni Kremlj izbušio sistem bezbednosti tako da on ucenjuje politički vrh.
Taman sam se pitao kad ćemo više do tog “zloglasnog” Kremlja?
- Kremlj je došao do Zapadnog Balkana i u tome je suština. Posle Estonije, što se zaboravlja, aneksije delova Gruzije pa otvorenog rata u Ukrajini. CEAS je u svom prošlogodišnjem izveštaju “Primarni instinkt - Za više NATO na Zapadnom Balkanu” objasnio kako aktuelni Kremlj koristi nerešena granična i statusna pitanja i loše ustavne i međunarodne aranžmane u svoju korist, da destabilizuje ceo region, verovatno u nadi da ga neko, kao Asad u Siriji, mimo SB UN pozove da interveniše, pa da dođe i ostane. I zato Zapad treba da razmisli da bi usaglašavanje granica Srbije i Kosova tako da četiri opštine i možda još neki delovi jugoistočno pripadnu Srbiji, ako se obe strane saglase, bio dobar ishod da se smanji ruski maligni uticaj u regionu.
Čini mi se da ni Amerikanci ne pitaju često Savet bezbednosti kad negde krenu da uvode demokratiju, a takođe su skloni da na tim destinacijama ostanu. Stalno se potencira takozvani ruski uticaj na Balkanu, naročito u Srbiji: navedite bar neke upečatljive i očigledne primere tog uticaja i u čemu je zapadni uticaj prirodniji, bolji i manje maligni od ruskog?
- Sve zemlje EU i NATO su tu dobrovoljno, radile su naporno da te strukture osnuju, prevazilazile su svoje sukobe, ispunjavale velike reformske uslove... Ako hoće da idu, idu, kao što je Francuska izlazila iz komandnih struktura NATO pa se vraćala, a vidimo sad i slučaj Velike Britanije i EU. Srbija nije glasala za nove integracije sa Rusijom niti takvo što postoji. Otud legitimitet EU i njenih partnera da deluju u Srbiji koji Rusija nema. Uporedite kvalitet života, stepen ljudskih i drugih prava, podelu vlasti, smenjivost vlasti, ekonomski razvoj, odnos davanja za zdravstvo i školstvo u odnosu na odbranu, gde idu migranti i politički i ekonomski, gde su građani zadovoljniji... Za detalje pogledajte CEAS izveštaj „Širom zatvorenih očiju“o jačanju ruske meke moći u Srbiji. Podrška lažnim vestima, nasilnicima, ratnim zločincima, nerešavanju teških pitanja, prazna obećanja, blaćenja građana Srbije koji nisu njihovi istomišljenici, zastrašivanja, cinizam prema EU, katastrofičnost oko stanja na Zapadu... To je ono što vidimo. Verujem da ima i dosta toga još goreg skrivenog od očiju javnosti, što otežava politiku Vladi i predsedniku.