Društveni rad za nasilnike z I hiljadu evra a volanom
Vozači će za nasilničku vožnju ubuduće dobijati i novčanu kaznu od 120.000 do 140.000 dinara, uz zabranu vožnje od devet do 12 meseci, 15 kaznenih poena i zatvor od 30 do 60 dana, s tim što će boravak iza rešetaka moći da zamene društvenokorisnim radom.
Ovo je možda i najvažnija novina u izmenama Zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji je skupština usvojila prošle nedelje, a trebalo bi da stupi na snagu do kraja ove sedmice. Dakle, nasilnike za volanom sad očekuje i maksimalna novčana kazna uz zatvor, koji može da se zameni radom u javnom interesu. Takav rad je moguće obavljati u javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima, bolnicama, mesnim zajednicama... Inače, pod nasilničkom vožnjom se podrazumevaju najmanje dva uzastopna prolaska na crveno u roku od 10 minuta, preticanje kolone preko pune linije, prekoračenje brzine u naselju za više od 90 km/h, a van naselja za više od 100 km/h i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola većim od dva promila.
- Od 3. aprila napisali smo ukupno 225 prijava zbog prekršaja nasilničke vožnje. Da li će vozač zbog nasilničke vožnje biti kažnjen društvenokorisnim radom umesto zatvorom, zavisi od sudije. Međutim, institucija te alternativne sankcije kod nas još nije u potpunosti zaživela. Nepisano je pravilo da bi mlađi radije služili kaznu kroz društvenokoristan rad dok bi stariji pre u zatvor - objašnjavaju u policiji.
I predsednik Prekršajnog suda Milan Marinović ističe da se kazna društvenokorisnog rada vrlo retko primenjuje.
Od 3. aprila ukupno 225 prijava zbog nasilničke vožnje
- Reč je bukvalno o promilima. Do sada smo imali možda dva ili tri prestupnika koja su pristala na tu alternativnu sankciju. Ljudi pre hoće da plate kaznu nego da idu na društvenokoristan rad, čak pre biraju i zatvor. Često se i predomisle u poslednjem trenutku. Procedura je takva da kada kazna postane pravosnažna, prestupniku se dodeljuje društvenokoristan rad u skladu sa njegovim godinama i mogućnostima. S tim što on to može da odbije, pa mu se dodeljuje novčana sankcija ili kazna zatvorom - kaže Marinović i naglašava da je alternativna sankcija doskora bila predviđena samo Zakonom o javnom redu i miru.
Pored toga, izmenom zakona brzina je na autoputu ograničena na 130 umesto 120 na sat, s tim što vozači ne treba prerano da se raduju.
- Pošto duž celog autoputa u Srbiji na svim uključenjima i isključenjima postoji znak za ograničenje 120 na sat, takvo ograničenje će i dalje važiti prilikom merenja trenutne brzine radarom i presretačima sve dok “Putevi Srbije” i Ministarstvo saobraćaja ne promene znake. S druge strane,
prilikom merenja srednje brzine, važiće ograničenje od 130 na sat - objašnjavaju u policiji i dodaju da će ograničenje od 130 na sat biti i za teretna vozila do 3,5 tona.
Kako kažu, izmenom zakona jasno je definisano i ko će odgovarati u slučaju prekoračenja srednje brzine.
- Za prekoračenje trenutne i srednje brzine odgovaraće vozač u trenutku merenja, odnosno utvrđenja prekoračenja. To znači da će za prekoračenje srednje brzine sankciju dobiti vozač koji bude za volanom na rampi gde se utvrđuje da je došlo do prekoračenja brzine - ističu u policiji.
Ljudi pre hoće da plate kaznu nego da idu na društvenokoristan rad, ta se kazna retko primenjuje, čak pre biraju i zatvor
MILAN MARINOVIĆ, PREDSEDNIK SUDA