Svima sam sve o prostila
Mnogo me raduje ovo što se desilo, Živko je opet tu, a meni je večeras svanulo, što odavno nije, kazala je za “Blic” Vesna Pećanac, glumica i udovica reditelja Živka Nikolića, čiji je film “Lepota poroka” prikazan preksinoć i sinoć u restaurisanoj kopiji.
Posle zatvorene prve projekcije pod otvorenim kalemegdanskim nebom u utorak uveče, Vesna je rekla da je imala osećaj kao da film gleda prvi put.
- Mnogo se radujem zbog Živka. Bio je potpuno zaboravljen, drago mi je što je film ušao u deset naslova projekta Vip Kinoteka, prepoznat zbog svog kulturnog značaja. Kada smo otišli na Adu Bojanu, on se odmah odlučio da tu snima, odmah je imao priču u glavi. A kakva je to priča! Kakvu je poruku preneo od svojih prapraprađedova. Jedan student teologije kritikovao je naslov filma, a ja sam mu rekla da je porok lep, da te mami i mami dok te ne namami, onda pristaneš i ode ti, ode ti porodica... Ti nudisti stranci su, zamoreni civilizacijom, došli ovde, njima je bilo interesantno da (lik Mire Furlan) svuku i zavedu, a kada su dobili šta su hteli, otišli su, a njoj je život propao. Inače, malj po glavi bio je samo jedan od 28 načina na koje su Crnogorci kažnjavali neverne žene - objašnjava Vesna, dodajući, više za sebe, “šta li bi sada bila tema za Živka ili Duška Radovića, koji je pisao sa toliko duha i lakoće, a terao da se čovek zamisli. E, da je Živko sad tu, šta bi sve uslikao”.
Ona se zahvalila ljudima iz kulture koji su potegli pitanje nacionalnog dobra i baštine, koji su počeli da razmišljaju o našim korenima, “jer Živko je od svog života pravio bajku na filmu i drago mi je da će ta bajka nastaviti da postoji”.
- Meni je veoma žao što Živko od svoje 49. godine nije snimio nijedan kadar. Ja sam znala kako on to preživlja- va, mada je malo tajio, čak i od sebe. Dužni smo Živku mnogo, ali sam sigurna da je on tu i da se raduje - rekla je Vesna Pećanac.
Prema njenim rečima, filmove Živka Nikolića niko nije mogao da svrsta ni u jedan žanr, pa su mu filmove u raznim stranim stručnim publikacijama nazviali egzotikom.
- Mnogi su ga i kod nas i u svetu kopirali. Ja mu kažem: “Živko, pa ovi te pokrali”, a on će: “Ne, samo su me prihvatili” - veli Vesna.
Život sa Živkom bio je, priča, život sa jednim čudesnim čovekom kakav se više ne rađa.
- Svaka njegova reč je bila umilna, tiha, draga i blaga. Svaka mu je bila iskrena i tačna, nije izgovorio nijednu viška ni manjka. Misao mu je bila divna. Bio je neverovatan čovek, a skroman, a tih, a takvo bogatstvo duše. Toliko je prijatan čovek bio da je sa njim bilo prijatno i ćutati. Beskrajno prijatan, a toliko duhovit. U našoj kući je samo vrcala radost i smeh - nabraja Vesna.
Naša glumica dodaje da su joj se i pre rođenja dešavala čuda božja, a da ju je bog poveo i predao Živku, ali o detaljima o njihovom braku govoriće u sledećoj predstavi koju priprema.
- Kada odigram 2000. put aktuelnu predstavu o odrastanju, “O, kakav divan dan” (sledeća je na repertoaru 9. juna u Ateljeu 212 u 18 sati), a za ovih 25 godina sam je igrala 1825 puta, onda ću nastaviti da istim tempom igram samo brak, a ono kroz šta ja prolazim u mojim godinama, to će biti čisti stendap o starosti - otkriva Vesna.
Kada je Živko otišao, nije je igrala 10 godina.
- Oko bombardovanja otišli su mi i mama i tata i Živko, i to je bilo previše za mene i naša dva sina. Jedan voljeni kad ode, neko se ne oporavi do kraja života, ali troje onih koje najviše voliš i koji tebe najviše vole... ja nisam mogla da verujem. Tako da sam se izolovala neko vreme, nisam mogla da radim, upravnik mi nije dao da idem u penziju, a ja nisam mogla da igram. Strašne su nam se stvari dešavale.
Kad je neko u takvim velikim tugama i nevoljama, treba da postoji neka služba koja bi pomogla. Ne može čovek sam da iznese to. Tada se oko tebe uvek nađu neki koji hoće da se okoriste tvojim nevoljama, i to se i nama desilo. Ali ko zna zašto je trebalo tako da se desi i zašto smo morali da
prođemo kroz veliku patnju - navodi Pećanac.
Posle Živkove smrti 2000. mnogo se ružnog pisalo o Vesni i njenoj porodici, i ona je u jednom trenutku prestala da komunicira sa ljudima i novinarima.
- Izvinjavam se svima, ali tako sam se osećala, ja nisam čovek od laži i licemerja. Gađali su me, a mene je pogađalo svako ružno pisanje o meni. Mnogo sam patila, ali ja im večeras svima praštam i svima se izvinjavam. Svaki put kada ste ružno pisali o meni, hvala vam i na tome, jer sam se ja tada zagledala u sebe. Ako ne oprostiš ne može ti biti dobro. To što nekoga mrziš i ne praštaš, sam sebi činiš loše, a kada oprostiš i sebi i drugima, legneš nezlobiv i onda si zdrav i dugovečan.