Novi korak ka velikoj Albaniji
Ukidanje kontrole kretanja putnika sa Kosova u Albaniju može se protumačiti kao još jedan korak u smeru stvaranja takozvane „velike Albanije”.
Iako ta ideja ne nailazi na odobravanje međunarodne zajednice, vlasti u Prištini i Tirani brojnim primerima pokazuju da je taj scenario moguć.
Da li je ovaj poslednji slučaj, koji je potvrdila i kosovska skupština pre nekoliko dana, samo provokacija, videće se u budućnosti, ali i to, i mnoge druge stvari koje Kosovo i Albanija rade kao da sugerišu da se upravo ide u tom smeru.
Osim ukidanja kontrole putnika, kosovska skupština usvojila je i odluku o ukidanju rominga za mobilnu telefoniju između operatera na Kosovu i, naravno, onih u Albaniji.
Takođe, nije nepoznanica da je autoput dug 137 kilometara koji je povezao Prištinu i Tiranu izgrađen ekspresno, za samo tri godine, u šta je uložen ogroman novac, prema istraživanju BIRN-a čak dve milijarde evra. Sredstva se, očito, nisu štedela da bi se prestonica Albanije i južne srpske pokrajine spojile i infrastrukturno.
Na otvaranju poslednje deonice tog autoputa, tada premijer a danas predsednik Kosova Hašim Tači praktično je potvrdio univerzalnu albansku težnju.
- Ovim se ostvaruje san građana Kosova. Autoput će imati pozitivan uticaj na ekonomski razvoj i dodatno zbližiti građane Kosova i Albanije - rekao je Tači pre nekoliko godina.
PAZI ŠTA ŽELIŠ...
Težnja o stvaranju “velike Albanije” nije nepoznanica, i svako malo provejava u izjavama albanskih političara. Poslednji takav primer stigao je od predsednika albanske vlade Edija Rame, koji je praktično upozorio: pazi šta želiš, može da ti se ispuni.
- Niko ne želi “veliku Albaniju”, ali kada neko stalno viče vuk, vuk, može i da ga
prizove - rekao je Rama.
Iako je Rama po ko zna koji put prizvao “veliku Albaniju”, poslanik Srpske liste Igor Simić objašnjava da odluka o ukidanju granice i rominga između Kosova i Albanije zapravo nema veze s albanskim vlastima. Kako navodi, usvojena rezolucija u kosovskoj skupštini zapravo je samo predlog.
- I do sada se na Kosovo iz Albanije ulazilo bez kontrole, ali ne i u suprotnom smeru. Sada prištinske vlasti žele to drugačije da predstave. S druge strane, kosovski Telekom duguje albanskim operaterima čak 60 miliona evra - kaže Simić za “Blic”.
On dodaje da Srpska lista nije bila ni “za”, ni “protiv” ovih predloga, jer nije želela da im daje legitimitet.
- Uopšte nemam sumnju da oni žele veliku Albaniju i da misle da je ovo korak ka tome, ali te priče ne dolaze iz Tirane, već iz Prištine dodaje Simić.
DAN ZASTAVE
Osim toga, Kosovo i Albanija imaju potpisanu i Deklaraciju o strateškom partnerstvu, koja između ostalog predviđa i olakšice u trgovinskoj razmeni, uklanjanje tarifnih i netarifnih barijera, unifikaciju sertifikovanja robe, olakšica carinskih troškova... Da se povezuju na svim nivoima, svedoči i to što postoji elektronska razmena dokumentacije za tranzitno kretanje robe preko Albanije sa Kosovom. Kako bi bliskost između Kosova i Albanije bila istaknuta, svedoči i to što je prošle godine na Kosovu prvi put zvanično proslavljen Dan albanske zastave, koji je odlukom Ramuša Haradinaja proglašen za državni praznik.
Šta su poruke, i kome ih šalju zagovornici ovog projekta ili, u najmanju ruku, provokatori? Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka smatra da je poslednji slučaj sa ukidanjem granice i rominga politička poruka koja je upućena EU nakon poruka sa samita u Sofiji.
- Teme sloboda kretanja i ukidanje rominga su na samitu bile pominjane u kontekstu celog Zapadnog Balkana. Očekivalo se da mnogobrojne prepreke ka tom cilju imaju jedinstven regionalni odgovor. Ova odluka je na agendi specijalnih veza Tirane i Prištine jer obe strane od toga ubiraju benefite kod glasača. Ujedno, šalju poruku i Briselu da su nezadovoljne tokom evrointegracija - kaže Surlić.