Morala sam u egzil
SOFIJA KORDIĆ O ROMANU PRVENCU “HIPOFIZA U EGZILU”
Roman je izašao iz mene, iz utrobe, morala sam ga napisati, rekla je Sofija Kordić čiji prvenac nosi naziv “Hipofiza u egzilu” (“Arhipelag”).
Dva ključna sloja koja se u knjizi pretapaju jesu, sa jedne strane, potresna lična svedočanstva o krvavom raspadu Jugoslavije i ratovima devedesetih, a sa druge, priča o životu u egzilu.
Govoreći o naslovu, autorka je kazala:
- Dugo godina nisam mogla da zatrudnim jer, kako su ustanovili lekari, stresovi su uticali na moju hipofizu, a ona je odgovorna za rad hormona. Ta strašna iskustva devedesetih, kojima se i u romanu bavim, zapravo su nešto od čega je nemoguće odvojiti se. To obeležava živote zauvek. Neki kažu da je hrabrost, drugi da je kukavičluk otiću u egzil. Mislim da nije ni jedno ni drugo nego prosto predispozicija da čovek može ili ne može da izdrži, iznese to suštinsko dislociranje u svakom smislu. Lično, morala sam otići. Nisam mogla da se opredeljujem devedesetih. Da sam to činila - poludela bih. Ni moj suprug, u protivnom, pucao bi u moju familiju.
Gojko Božović, čelnik “Arhipelaga”, ističe
Dugo nisam mogla da zatrudnim jer, kako su ustanovili lekari, stresovi su uticali na moju hipofizu, a ona je odgovorna za rad hormona
da je reč o knjizi koja je i potresno svedočanstvo i literatura, a Sofija Kordić je osim o književnom radu govorila i o novinarskom iskustvu.
Rođena u Zadru, FPN je završila u Beogradu, radila, između ostalog, u “Borbi”, a sada živi u Pragu (sa mužem i sinom) i radi u Radiju „Slobodna Evropa“.
Sofija je u susretu s predstavnicima medija znalački govorila i o aktuelnim prilikama u Češkoj, a kada je o ovom, njenom romanesknom
prvencu reč, dodajmo da uporedo sa opisom doživljaja glavne junakinje teče njena intenzivna prepiska sa najboljim drugaricama. Njihova pisma iz Beograda, Zadra, Londona, Zrenjanina i Tel Aviva predstavljaju svedočanstva o istorijskoj drami koja postaje drama običnih života.
“Hipofiza u egzilu” će se za dve nedelje pojaviti i na češkom u izdanju Izdavačke kuće „Argo“iz Praga i u prevodu Jakuba Novosada.