Lukav plan

Kod opozicionih lidera mi je nadivnije to što ovih dana obećavaju „vrelu jesen“.

Naravno, ne vrelo leto. Nisu ludi da svoja morska letovanja kvare protestima. Prošli utorak, na ovom mestu, napisao sam da će opozicija koja nema politiku, akcenat staviti na socijalnu demagogiju. Današnja blokada saobraćajnica dokaz je da sam bio u pravu. Baviti se socijalnom demagogijom ikad, umesto politikom, jeste neprihvatljivo, znak je lošeg vaspitanja i slabog karaktera. Baviti se tom demagogijom u finišu rešavanja kosovskog problema, vrhunac je kukavičluka, srpski rečeno - odvratno je. Problem za Dveri, DS i ostale koji sebe ističu kao organizatore blokade saobraćajnica je to što socijalna demagogija već godinama ne daje rezultate na izborima. Pogledajte Faktor Plus od pre par dana, najjača opoziciona stranka ima 3,6 posto.

Legitimno je protestovati, ali po zakonu protesti moge da se organizuju samo tamo gde se ne ugrožava saobraćaj i funkcionisanje službi tipa: Hitna pomoć, vatrogasci, policija i sl. Blokirati saobraćajnice, to je isto kao isključiti vodu ili struju. Ista vrsta ludizma. I ista količina kršenja Ustava i zakona. Niko, dakle, ne sme da blokira puteve, pruge i mostove: radnici koji štrajkuju, vozači nezadovoljni cenom goriva, stranke koje žele da iskoriste nezadovoljstvo vozača, Crvene beretke u svojim „radnim uniformama“. Niko.

Evidentno je, opozicija nema politiku koju bi građanima ponudila kao alternativu Vučićevoj, ali zato ima boldrikovski lukav plan: izazvati ulične nemire po svaku cenu. Na koncu, nije li to Jankovićev san od početka njegovog post JULovskog političkog delovanja? Za situaciju u kojoj su opozicione stranke na nivou statističke greške osim nekompetentnih lidera, kriva je i razularena gomila maskiranih siledžija koja svoj politički aktivizam svodi na psovke i pretnje na Tviteru. Stranke su gubitkom glasačkog tela postale taoci političkih zilota koji im definišu poteze, a potezi su takvi da odbijaju normalne. I to je negativna spirala propadanja. Prosečni glasač vidi Vučića kao nekog ko se trudi da rešava probleme i vidi opoziciju kao nekog ko se trudi da probleme stvara. I to daje efekte kakve daje na izborima.

Ponavljanje blokade saobraćajnica izazvaće revolt građana i to će uticati na novi pad rejtinga stranaka organizatora. Da li će se u opozicionim redovima pojaviti neko ko razume da građanima treba rešenje problema, a ne povećavanje već postojećih (po sistemu što gore to bolje)? Postojeći opozicionari nažalost nemaju kapaciteta da shvate ovu tako očiglednu istinu. Da li će se pojaviti onaj ko razume da stranka ne služi zadovoljavanju agresivnih nagona šačice ultraša, već artikulisanju političkog interesa širokog dela društva, takođe je nepoznanica.

U suštini, nije naročito bitno protiv čega se protestuje. Protiv cene benzina ili protiv kapitalizma, krajnje je nebitno. Svaki protest u stvari je protiv Vučića. Povodi se izmišljaju i služe kao maske - da se ne prepoznaju organizatori.

Što se najnovijeg lukavog plana tiče, nekoliko automobila zakrči most ili drum, iza prepreke se gomilaju vozila koja ne mogu da prođu, stvara se utisak masovnosti, lideri prave selfije i kače na internet, a niko ne razmišlja o tome da je ta prepreka nasilje nad vozačima koji imaju druga posla. I sad zamislite nekog ko žuri, recimo u bolnicu, kome pukne film pa krene pesnicama na uzurpatore njegovog prava na slobodno kretanje. „Poštena inteligencija“će da arlaukne kako su „Vučićeve gorile“napale „građane“i očas posla verbalno nasilje sa društvenih mreža preliće se u realni ulični život. Bojim se ovo je pravi cilj blokada. Nezadovoljni visinom akciza samo su kolateralna šteta.

Stranke su gubitkom glasačkog tela postale taoci političkih zilota