Sanjao sam poštara...

Šta kaže struka? Šta je stvarno pozadina ovolikog mahnitanja vlasti i tolikog nasrtanja raznovrsnih ludaka bliskih režimu na vođe opozicionih stranaka? (Naravno da mislim na ”političke ludake”)

Kao što je tumačenje snova ozbiljna nauka, a sadržaj tih noćnih putovanja povezan s najskrivenijim tajnama sećanja svakog snevača, tako je, čini mi se, veoma teško bez pomoći struke razgrnuti iz kojih unutrašnjih džepova naših vlastodržaca izvire potreba da iz sve raspoložive artiljerije osipaju paljbu na daleko nemoćnijeg neprijatelja.

Jedan od najuspešnijih živih političara je pričao da je bio svedok kada je premijer izvesne zemlje telefonski izdavao naloge novinarima tabloida kako da razbucaju njegovog političkog protivnika. Sve se dešavalo neposredno po završenim izborima na kojima je protivnik potučen do nogu. Dakle, nije bilo nijednog racionalnog, ljudskog ni političkog motiva za organizaciju višemesečne kampanje uništavanja tog čoveka i njegove stranke. Ali, izvesni premijer nije mogao da odoli. Zašto?

Stručnjak za vođenje politike na koga se pozivam nije znao odgovor. Iz toga sam razumela da se rešenje te zagonetke ne nalazi u sferi politike i da bi bio čist politički amaterizam ukoliko bi lideri opozicionih stranaka poverovali da je iživljavanje kojem su izloženi posledica rasta popularnosti i panike strahovladara od njihove nadolazeće snage. Šikana koju trpe ima veze s ljudskim “slabostima” nosilaca vlasti (nežno rečeno), a najverovatnije nikakve s političkom snagom opozicije.

Neko je odavno shvatio koliko je važno da se struka konsultuje ko je sposoban, a ko nije za služenje vojske. Ta procedura se ne zaobilazi ni u mirnodopskim uslovima – osobama sklonim iracionalnim reakcijama, kojima se od muva priviđaju medvedi, po pravilu se ne izdaju dozvole za držanje oružja u kući. Struka decenijama brine o bezbednosti poštara kojima bi neki “politički ludak” mogao da isprazni šaržer u čelo kad mu pozvoni na vrata bez prethodne najave.

Nažalost, došlo je do ozbiljnog previda: niko nije ovlašćen da iracionalne tipove proglasi nesposobnim za posedovanje, kontrolu i pojavljivanje na medijima!

Kakvu kontrolu medija?

Sećate se, na primer, onog veličanstvenog događaja od pre par nedelja kada je policijski gliser izložen u fontani na Trgu Nikole Pašića? Onog dana uoči koga su 48 sati na svim televizijama emitovani kajroni s obaveštenjem za građane u kojim delovima grada će biti blokiran saobraćaj! Koliko dana u godini je vlast blokirala grad ne brinući kao ove nedelje o zamišljenim trudnicama, deci, iznemoglim starcima?

Dok ne počnete da prebrojavate, da pitam: Koji bi vozač Hitne pomoći prošle nedelje krenuo Gazelom da je bio informisan da se nešto dešava? Koji informisani građanin bi krenuo na posao preko Slavije? Zašto se mediji nisu držali svoje obaveze da izveštavaju građane o neprohodnim putevima i ulicama istom svesrdnošću kao za 124 prethodne blokade kretanja u organizaciji vlasti? (Ako se zaustavljanje saobraćaja zbog cene goriva zove “teror manjine nad većinom“, da li se blokada grada u organizaciji “Nebojše iz Beograda” zove teror većine nad manjinom, ili je to nešto sasvim drugo?)

S “Nebojšom iz BG” vraćamo se na početak. Na kontrolu medija. Ako ste stvarno zakasnili na posao, zamalo rodili ćerku u autu... obratite se urednicima televizija sa nacionalnom frekvencijom - oni su vam krivi! Možda ćete imati sreće da naiđete na Mela Gibsona (“Hrabro srce”), pa da vaš poziv prosledi uredniku gotovo svih medija u Srbiji.

Koliko dana u godini je vlast blokirala grad, ne brinući, kao ove nedelje, o zamišljenim trudnicama, iznemoglim starcima i deci?