Uvek piši ono što misliš
Veliko ime ovdašnjeg teatra, pozorišni kritičar, profesor Vladimir Stamenković preminuo je u Beogradu 8. juna u 90. godini.
Rođen je 1928, a pozorišnom kritikom počeo je da se bavi 1956, kada je u Književnim novinama objavio tekst o predstavi “Mačka na usijanom limenom krovu” Tenesija Vilijamsa.
Uticajan, višedecenijski pozorišni kritičar NIN-a u tom nedeljniku je počeo da piše 1961. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, autor je brojnih knjiga, dobitnik je i Sterijine nagrade za izuzetan doprinos razvoju jugoslovenskog pozorišta (1996), za najbolju pozorišnu kritiku u prethodnoj sezoni (1997), za delo “Kraj utopije i pozorište” (2001).
Kada je 2012. promovisana njegova knjiga “Dijalog s tradicijom, Bitef 1967. do 2006” (“Službeni glasnik”) Jovan Ćirilov je, između ostalog, ukazao na činjenicu da Stamenković 40 godina piše o Bitefu, da je beskompromisni analitičar, da je knjiga kapitalna...
“Bitef je bio onaj dragoceni impuls koji me je vratio pozorištu.
(…) Svaka kritičarska reč je bila izgovorena u ime toga da se prošire ti krugovi slobode koje su oni donosili iz Evrope kod nas. Ja mislim da sam bio veoma naklonjen Bitefu čak i kad sam pisao negativno”, rekao je tada Stamenković.
Upitan tada za poruku mladom, potencijalnom kritičaru, kazao je:
”Da piše ono što misli. Pod svim okolnostima. Uvek je to moguće.”
Puno je toga vrednog podsećanja u onome što je radio, pisao, govorio... No, pomenimo tek da je u martu 2003 bio gost Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u okviru ciklusa „Razgovori s pozorišnim stvaraocima“.
“Bez uticaja na društvo pozorište je mrtvo”, kazao je tada, između ostalog, kao i:
“Balzak je rekao da, kad se pojave novobogataši, kultura i društvo mogu da očekuju spas tek od unuka tih novobogataša. Pošto mi nismo Francuzi, tek ćemo od praunuka moći da dočekamo to olakšanje.”
Bez uticaja na društvo pozorište je mrtvo, rekao je jednom