Magistrala i dalje
Za svega 48 sati na putevima u Srbiji poginulo je čak osmoro ljudi, a crna statistika saobraćajnih nesreća u poslednje dve godine pokazuje da opasne deonice prete širom zemlje.
Od početka godine na saobraćajnicama u Srbiji život je izgubilo 202 ljudi što je za 20 manje nego lane. Samo tokom utorka poginulo je na putevima čak šest osoba među kojima i devetogodišnji dečak Aleksa D. u jezivoj tragediji na Divčibarama. Crni niz nastavio se i u sredu kada je bilo dvoje poginulih u saobraćaju. U saobraćajnoj policiji upozoravaju da je Ibarska magistrala i dalje najveća crna tačka.
- Najviše stradalih u poslednje dve godine bilo je na deonicama Stepojevac-Lazarevac i Mrčajevci-Kraljevo. Ima mnogo rizičnih saobraćajnica i u Vojvodini među kojima se izdvaja potez od Kljajićeva kod Bačkog Sokolca do Kule. Crna deonica je i obilaznica oko Loznice, od Trbušnice do Banje Koviljače - naglašavaju u MUP-u. Kako kažu, najviše nesreća preti narednih meseci, tokom leta i to na pravcima ka moru.
- Na autoputu Beograd-Niš vozači bi trebalo posebno da obrate pažnju na deonicu od petlje Aleksinački rudari do petlje Ražanj gde je tokom 2016. poginulo čak petoro osoba - ističu u saobraćajnoj policiji.
Kako bi se povećala bezbednost na putevima u Srbiji, saobraćajna policija započela je 15. juna pojačanu kontrolu.
- Presretači idu od mesta do mesta i pišu kazne, pre svega za prekoračenje brzine i nekorišćenje pojaseva. Takođe, to čine i motociklisti u civilu i uniformi. Tako ćemo iskoreniti mogućnost da lokalni policajci gledaju kroz prste prijateljima ili poznanicima u istom mestu. Pored toga, kažnjavamo na naplatnim rampama nekorišćenje pojaseva tako što se policajci na motociklu provlače između kolona - podvlače u MUP-u.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić ističe da statistiku opasnih deonica u Srbiji treba ozbiljno shvatiti.
- Brojke ukazuju da na tim saobraćajnicama postoji problem što znači da stručnjaci treba da izađu na teren i utvrde o čemu se radi. Da li je reč o nepreglednoj krivini, klizavom putu, opterećenoj saobraćajnici, lošim navikama stanovnika... Kada se to utvrdi, treba rešiti problem kako se nesreće ne bi ponavljale - objašnjava Vujanić.
On navodi da se plaši da nam povećanje dozvoljene brzine sa 120 na 130 na sat i uvođenje samo novčane kazne za prekoračenje dozvoljene brzine, nažalost, neće doneti smanjenje broja poginulih.