Srpski Bapčenko
Ubio me bog ako mi je išta jasno. Da je moja pokojna baba živa, upravo bi ovo izjavila da je u petak gledala konferenciju za štampu predsednika države, ovaj put povodom nestanka / nastanka / nalaženja / privođenja / dovođenja / vaskrsnuća... novinara Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve. Pomenuti novinar, za koga se u široj javnosti saznalo tek kad mu se u noći između srede i četvrtka izgubio svaki trag, pridružio je nedremanim Vučićevim očima širom otvorene oči ministra policije i načelnika BIA, koji su u potragu razaslali silne snage ne bi li rešili slučaj. I oni su posle trideset sati napornog rada, kako reče predsednik, pronašli Cvetkovića u širem rejonu Bele Crkve, živog i neozleđenog. A sad idu plava riba, svastikin but i kljukana dinastija u uvežbanoj predsednikovoj izvedbi u kojoj je prevazišao i Nebojšu Stefanovića kada je onomad tragajući za onima koji su ostavili arsenal oružja u Jajincima sa namerom da izvrše jedan od brojnih atentata na Vučića, povezivao neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica sa drugim licima, neke
Vlast u akciji izgubljenonađeno-upotrebljeno
prostore sa nekim predmetima i tako dalje. (Uzgred, šta bi sa tim slučajem, poveza li na kraju tu iko išta?) Kod slučaja Cvetković pak u Vučićevoj dijalektici suprotnosti to je izgledalo ovako: „Sumnjamo da je više osoba planiralo tu igru, ali istraga će to utvrditi.“; „Dešifrovano je 18 poziva iz Prištine i ko zna koliko sa nekih drugih teritorija.“; „Novinar Cvetković ima veoma čudnu priču u koju ne verujemo, ali je proveravamo i proveravaćemo kao da je sve što je rekao istinito“... A onda je, uzgred, dodao poneku o „zatrovanoj vodi u Beogradu“, ludacima koji blokiraju puteve zbog cene goriva i kako će sve to biti privedeno „k poznaniju prava“. O čemu se ovde radi? Ne kažemo kako je slučaj novinara Cvetkovića srpska verzija slučaja Arkadija Bapčenka (ruski novinar koji je onomad u Ukrajini „ubijen“, „sahranjen“i „ožaljen“da bi se onda čio i veseo pojavio živ na konferenciji za štampu, a sve u cirkuzantskoj režiji tamošnjih organa bezbednosti), ali naše vlasti kao da se trude da upravo na to zaliči. Ministar Stefanović se na istoj konferenciji ubio od priče o nelogičnostima slučaja, kao da u ovom cirkusu od države i života u kome živimo više igde ima ikakve logike osim one temeljno upregnute u opšte sluđivanje naroda, držanje tenzija i fabrikovanje slučajeva koji će rasipati pažnju sa gorućih životnih pitanja. A nelogičnosti su idealan okvir za tu vrstu posla. Sve je tu. Drama, trilerski zaplet, potencijalna zavera, unutrašnji neprijatelji, koji su jedva čekali da se novinar ne nađe pa da sve svale na vlast, ali se vlast nije dala, nego je predanim trudom našla Cvetkovića i pokvarila im zle planove, a biće tu obavezno i malo CIA u ko zna kojoj ofanzivi specijalnog rata protiv Vučića. I dok se Gašić zahvaljivao predsedniku, koji je, valjda, lično vodio istragu, predsednik je „bacao petaka“Stefanoviću, čestitajući na sjajno obavljenom poslu. Još jedna velika pobeda, još jedan vetar u leđa rejtinga, još jedno ushićenje kod oduševljenih pristalica i najmanje nedelju dana zaglušujuće galame koja će zatrpati činjenicu da su se neki građani Srbije najzad dosetili da ih država preko bezobrazno visokih akciza na gorivo bezočno pljačka, pa su posegnuli za jedinim mogućim načinom – blokiranjem puteva. Umesto da sede kući i jedu jeftini hleb i troše jeftinu struju, kako reče predsednik. U verziji vlasti, na čelu tih kolona su lično svojim luksuznim limuzinama punih rezervoara i nabrušenih tviter naloga stali Jeremić, Đilas, Janković, Živković ne bi li se tako dokopali vlasti. Ne spava Vučić, ali su i ovi „zlikovci“izgleda otkrili „guaranu“, pa i oni više ne ustaju u podne i gustiraju espreso, nego sve budniji danonoćno rovare protiv poretka. I nemojmo se iznenaditi ako se narednih dana ispostavi kako je neko od ovih rušitelja lično gepekovao onog Cvetkovića da napakosti režimu.
Jednom rečju - ludilo sistema ili sistematsko ludilo, kako hoćete. I na kraju - mala korekcija. Posle svega, ovde bi ipak i onoj mojoj babi ponešto bilo jasno.