Ko može u Akademiju
Miodraga Stojkovića javnost prepoznaje kao jednog od
trenutno naših najboljih naučnika, koji je sigurnu karijeru i udoban život u inostranstvu zamenio za povratak u Srbiju i borbu za bolji život svojih sunarodnika, kako bi na svojoj klinici za vantelesnu oplodnju mnogim parovima pomogao da dođu do toliko željene dece. Povratak u Srbiju, da se ne lažemo, često znači i izlaganje riziku da te pregaze “domaći uslovi”. Ako još tome dodamo da je po Hiršovom indeksu, koji meri uticaj naučnika u svetu, ovaj genetičar jedan od naših najcitiranijih autora, javnost je vest o tome da nije primljen za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti većinom primila sa
razočarenjem.
# SANU treba da bude trust mozgova, pa izbor članova mora biti transparentan
Sa druge strane, da li su visok H-indeks i privatna klinika, te profesura na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, dovoljni da neko postane član SANU, odnosno koje su se još stavke gledale pri (ne)izboru Stojkovića? Kako je glasanje po odeljenjima, koja svoje predloge šalju pred konačan sud Skupštine SANU, po pravilima tajno, javnost će teško doći informacije ko je kako i zašto digao ruku za druge naučnike, čije biografije i zasluge isto tako neće lako doći do većine građana Srbije. Znamo samo da je konkurencija u Odeljenju za hemiju i biologiju veoma velika, te da je sasvim moguće da je ovaj put prevaga otišla za nekog drugog, ko je isto tako, ili više od Stojkovića, zaslužio da se tu nađe.
Možemo i ljudski pretpostaviti da postoje lobiranja i “cimanja za rukave”, kao i da ljudi ne mogu biti krajnje i konačno objektivni, te da u svakom izboru, od predsednika odeljenja u osnovnoj školi u Surdulici do predsednika SANU, ima malo posoljenih ličnih simpatija. Za bistrenje političkih prelamanja trebalo bi da pređemo i na sledeću stranu novina.
SANU je nacionalna institucija, često veoma uticajna u društvenom i političkom životu. Trebalo bi da bude dom “trusta mozgova” Srbije u svakoj od oblasti koja je u Akademiji zastupljena. Zato bi i izbor najboljih među nama trebalo da bude i najtransparentniji. Da naši potomci ne bi za koju deceniju razmatrali sporne izbore, kao što mi razmatramo zbog čega jedan Pupin nikada nije stigao dalje od dopisnog člana, dok je Tesla na redovno članstvo morao da čeka do svoje 81. godine, a Crnjanski ga nikad nije ni dočekao.