Odrekla se lekova da prehrani decu
Ispucao i oronuo malter na šest decenija staroj kući, čije temelje ljulja klizište, u Ulici Svetozara Markovića u Užicu, svedočanstvo je nedaća koje trpi porodica Janković - majka Nada i dvoje dece, Aleksa i Anđela.
U četiri zida, od kojih se na jednom pukotina toliko otvorila da se iz nje kao kroz prozor može gledati napolje, čitava poglavlja drame o bolesti i nemaštini koji prate napaćenu majku i njeno dvoje dece.
Kod Jankovića smo naišli u dane kad je majka Nada očekivala električare EPS-a, da dođu i iseku joj struju jer četiri meseca nije platila račune. A zakucali smo im na vrata da muku njene dece, Alekse i Anđele, razglasimo kroz akciju „Srce za decu“.
O humanitarnoj misiji „ Blic fondacije“, koja je promenila živote mnogih, nisu znali ništa; novine su za njihov budžet preskupe, a naše internet stranice su im nedostupne jer im je stari računar odavno pokvaren. Zapravo, u njihovoj kući je mnogo starog i pokvarenog. Ono što su imali iole novo, pretprošle godine im je oštetio požar.
Za troje čeljadi, od kojih je dvoje bolesno, misaona je imenica da se išta od pokućstva obnovi.
- Od 12. godine imam probleme sa rastom, jer odgovarajući hormon, kažu doktori, moje telo ne luči dovoljno. Godinama sam išao na hormonske terapije, ali je došlo do novih komplikacija jer je naglo počela da mi raste vilica. Čeka me operacija tog deformiteta, a hormonska terapija je do daljnjeg stopirana - priča Aleksa Janković,
KROZ ZIDOVE NAŠE KUĆE ŠIBAJU VETROVI, KROV PROKIŠNJAVA, U PRIZEMLJU SE ZBOG VLAGE PODIGAO PATOS
učenik drugog razreda Tehničke škole „Radoje Ljubičić“iz Užica. Priču o njegovoj bolesti potvrdili su nam u užičkom Domu zdravlja. Troškovi Aleksinog lečenja barem nisu na plećima porodice, za razliku od njegove teško bolesne majke koja zbog siromaštva zapostavlja svoje zdravlje. Da bi prehranila decu, Nada sebi ne može da priušti lekove.
Kola Jankovića krenu- la su nizbrdo sa Aleksinom bolešću. Ubrzala su se pre tri i po godine kada je njegovoj majci otkriven kancer dojke. Nekako u to vreme iz Rusije, gde je radio, javio se njegov otac sa vešću da je i njemu dijagnostikovan kancer. On je ubrzo izgubio bitku za život.
- Sa drugarima izlazim veoma retko jer nemamo ni za osnovnije. I televizor nam je u kvaru, ovaj što imamo neko nam je poklonio, a star je 20 godina. Sve je dotraja-
lo. Kroz zidove naše kuće šibaju vetrovi, krov prokišnjava, u prizemlju se zbog vlage podigao patos - priča Aleksa. I plače... Zadržao je suze zimus kada mu je preminula baka, ali ovoga puta nije uspeo.
- Na Zadušnice, dok se vraćala sa groblja, baku je nedaleko od kuće udario automobil. Tri dana kasnije je preminula - tiho će Aleksa.
Tako su ostali i bez babine penzije koja im je
mnogo značila. Od tada tročlana porodica preživljava sa nešto više od 15.000 dinara mesečno u koju su sabrani porodična penzija i davanja Centra za socijalni rad.
Prilike da se zaradi neki dinar preko su male. Kad joj bolest dozvoli, a u poslednje vreme joj ne da, Nada preko omladinske zadruge očisti neki poslovni prostor da joj deca imaju za užinu.
Anđeli Janković, učenici Medicinske škole sa odli-
činim uspehom, pomalo je neprijatno. Njeno društvo će na more ovog leta, a ona, odlučna je i primorana, u nadnicu. Želi da zaradi za novi računar.
Pre nego što pođe u dnevnicu, Anđela će polagati prijemni ispit za Filološki fakultet u Beogradu.
- Uprkos svom odricanju, ostali su uskraćeni za mnogo toga u detinjstvu, i želim da joj priuštim studije. Kako, odakle, od kog novca, ne smem ni da razmišljam o tome. Kroz onu rupu koja zjapi na zidu pogled mi odluta u dvorište, setim se Aleksine bolesti i svih muka. Na sve ove jade, sutra je, da bi se o njemu mislilo, za nas suviše daleko, kamoli jesen i Anđelin polazak na fakultet. A možda se i nešto... - ne dovrši rečenicu Nada Janković.