Šiju tašne od bilborda
Nikad me nije napuštao preduzetnički duh. Niti mi je dao mira. Zato sam danas tu gde jesam, zajedno sa tri koleginice, i sve imamo oko šezdeset godina.
Ako ste kreativni, imate ideje i volju za radom, ne možete a da ne uspete - priča Ivanka Stamenović, predsednica Udruženja “EkoBag”, jedne od svega dve firmi u Evropi kojae se bavi šivenjem reciklirajućih torbi od materijala koji se koristi za bilborde.
Sa njom zajedno rade i Jovanka Brujić (62), Milanka Rupar (54) i Vesna Petković (56). Ivanka (60) je po struci tekstilni dizajner. Dugo godina je radila i kao grafički dizajner u “Nadi”. Po zatvaranju “Nade” rešila je da samostalno otpočne posao. U početku je šila torbice za šminku za velike “Beteks” i “Ateks”. Onda su usledile devedesete, raspad SFRJ, inflacija, posao se gasi. Presudna za njenu karijeru bila je obuka za kreativno šivenje u organizaciju Udruženja za inicijativu, razvoj i saradnju Srbije, i to od specifičnog materijala plakata za bilborde. Napisala je projekat, koji je prihvaćen, i prošla obuku. Nakon njenog završetka, usledila je izložba u Nacionalnoj galeriji, gde su vredne žene prikazale presvučene strunjače, rekete za tenis, nesvakidašnje sandale, šešire, torbe.
Kroz obuku su dobile mašine za šivenje reciklirajućeg materijala. Usledio je sajam automobila i kamiona, poziv da nešto kreativno sašiju.
- Pravi dizajner mora da ima ideju koju bi odmah trebalo da saopšti. Tako je i bilo, rekla sam šta mi je ideja i usledila je porudžbina, prvo 200 pa još dvesta torbi - priseća se početaka.
Ušla je u priču totalno uverena da će da uspe i da može da napravi drugi “Frajtag” (švajcarska firma koja slične proizvode pravi od kamionskih cirada).
- Želja mi je bila da napravim nešto što će trajati. Rešila sam da uspem, pa po cenu odricanja u početku. Obuku sam prošla. Mislim da niko nije verovao u uspeh - priča Ivanka.
I kako kaže napravila je krug. Prvo obuka, pa nabavka repromaterijala, izrada konkurentnih modela. Ciljna grupa se znala - svako ko se oglašava na taj način preko bilborda. Inače, reciklaža materijala za bilbord se obavlja na samo dva mesta u Evropi. To je najjeftiniji repromaterijal, a njegova razgradljivost je 1.500 godina. Sa kompanijom “Alma kvatro” postigla je dogovor da posle reklamnih kampanja, nakon šest meseci od skladištenja bilborda, zove firmu koja se oglašavala i tako dobije dozvolu za upotrebu, ove za nju značajne sirovine za rad.
- Korist je velika, i za nas preduzeće, ali i državu, kroz zaštitu životne sredine. Uostalom iovako se time pokrivaju sena u prirodi - priča Ivanka.
Od jednog bilborda dimenzije 17 puta 17 može da se izradi od 300 do 400 ranaca. Posebni izazov jesu rupičasti materijali, a trenutno od jednog površine 670 kvadrata, izrađuje po potrebi naručilaca plažne torbe.
Slučajan susret sa ministrom za zaštitu životne sredine Goranom Trivanom takođe ubraja kao presudan. Bukvalno mu je na ulici ispričala čime se bavi. Ministar je
OD JEDNOG BILBORDA DIMENZIJE 17 PUTA 17 METARA MOŽE DA SE IZRADI OD 300 DO 400 RANACA
uputio na konkurs za dodelu bespovratne pomoći firmama koje se bave recikliranjem. Zahvaljujući tome kupili su još mašina i alata potrošnog karaktera.
- Morate da znate šta vam je cilj, i onda korak po korak. Osim ideje, važno je da znate kome je namenjen vaš proizvod, ko je ciljna grupa. Iskreno, nikad nije kasno, nisam od onih koji broje godine, imam energiju, entuzijama, volim da radim. Volim i da radim nešto što niko ne radi i eto, taj moj trud mi je pomogao da se ostvarim u ovim poznim go- dinama. Nas četiri smo jedine na Balkanu - kaže zadovoljno Ivanka.
Narudžbine su u početku bile sezonske, sada u proizvodnji imaju kontinuitet. Nedavno su imali narudžbinu iz jednog trgovinskog lanca, a uglavom su im klijenti banke, koje imaju velike reklamne bilborde.
- Plan nam je da nabavimo nove mašine. Konkurs za radno mesto kod nas je otvoren stalno, a prednost imaju oni preko pedeset godina, sa iskustvom na šivenju na industrijskim mašinama. Obuka je besplatna i traje tri puta nedeljno po tri sata - ističe Ivanka.