Jedan od najekskluzivnijih filmova ovogodišnjeg festivala „ 7 veličanstvenih” bilo je eksperimentalno dokumentarno ostvarenje snimljeno ajfonom „ San ima svoju kuću”, velškog autora Skota Barlija ( 25). Brzo se živvi, zato ja usporavam

“Ovo je fascinantno vizuelno svedočanstvo o svepovezanosti prirode koje budi sva naša unutrašnja čula i poziva nas na koncentrisano, aktivno gledanje u kojem podjednako uživamo u lepoti koju dokumentuje objektiv savremenog sredstva za ‘pisanje’ mladog autora

- ajfona, kao i u kreaciji slikara, vizuelnog umetnika i kreatora snova”, ocenili su organizatori festivala. Nakon projekcije, Barli je održao radionicu kojom je bio oduševljen, kako je otkrio za “Blic”.

- Nije mi najvažnije da gledaoci razumeju film koliko da osete nešto u sebi. Posetioci radionice bili su tako velikodušni, ljubopitljivi, perceptivni, strastveni i informisani da je to, mislim, najbolja publika koju sam do sada imao - kaže Barli, i dodaje:

- Pravljenje filma je usamljeni proces. Nekada mesecima snimate sami i onda kada to možete da podelite sa ljudima, a njih to još i zaintrigira, bude im zanimljivo i postavljaju pitanja, naročito mladi ljudi, to je nešto najbolje što može da se desi jer znači da film ima budućnost, a to je najvažnije – ocenjuje Britanac.

Budući da je prvenstveno likovni umetnik, to ima velikog uticaja na njegove filmove, ali priznaje da ne razmišlja previše o onome što ga inspiriše, već da je vođen onim što oseća iznutra i to pokušava da prenese na film.

- Uvek je to priroda. Osećam da je savremeno čovečanstvo izgubilo povezanost sa prirodom i pokušavam da nas na neki način povežem sa njom jer mi jesmo priroda - ističe autor.

Njegov stil meditativnih smenjivanja slika i nežne muzike neki opisuju kao “spori film” (slow cinema), odrednica sa kojom se i Barli slaže.

- Previše brzo živimo i ja pokušavam da usporim stvari. Mislim da treba da trošimo više vremena na sanjarenja, da prepustimo da nas stvari preplave

Koristim ajfon da bih snimao vizuelni dnevnik, onda to sklapam