Kolika je zarada od maline
Otkupna cena maline na jugu Srbije pala je na 80 dinara, malinari najavljuju nove proteste, država pokušava da posreduje između proizvođača i hladnjačara. Koliko i da li na malini može da se zaradi posle pada cene, koji je pogodio i Poljsku, a ne samo Srbiju, “Blic” je pitao stručnjake.
Poljski malinari pozvali su svoje kolege da prekinu berbu i to zato što je otkupna cena po kilogramu oko 66 dinara, dok su naši malinari šokirani cenom od 80 dinara po kilogramu koja je ponuđena na jugu Srbije, a kako “Blic” saznaje, slična cena se nudi i u okolini Prijepolja. Asocijacija malinara Srbije najavila je nove proteste, a njen predsednik Dobrivoje Radović rekao je da je razgovarao s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem kako bi sa hladnjačarima postigli dogovor da otkupnu cenu povećaju na 125 do 135 dinara po kilogramu.
Poljaci traže povećanje od najmanje 30 dinara po kilogramu pošto proizvodnja kilograma maline u toj zemlji košta i do 93 dinara. Prema rečima prof. dr Zorana Keserovića sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, proizvodnja kilograma maline u Srbiji košta od 85 do 90 evrocenti, odnosno od 100 do 106 dinara.
- Prema ceni proizvodnje, realna otkupna ceni bila bi oko 1,2 evra. Prosečna otkupna cena u ovoj godini pokazuje da je cena u Arilju 1,3 evra, dok je u južnoj Srbiji 0,8 evra - kaže Keserović i dodaje da cenu diktira svetsko tržište.
On napominje da bi kod cene od 1,2 evra po kilogramu zaradili svi, i proizvođači i izvoznici.
- Po toj ceni, sa oko 12.000 kilograma malina po hektaru, čista zarada proizvođača bila bi 5.000 evra. Izvozna cena je 1,8 evra i uz troškove, na tih 12.000 kilograma hladnjačari i izvoznici bi zarađivali još oko 3.000 evra - kaže Keserović. Poredeći našu i poljsku malinu, Keserović kaže da je, iako je kvalitet srpske maline ugrožen, razlika u kvalitetu između naše i poljske maline i dalje neuporediva.
- Ni malina iz Poljske, ni iz Čilea ne može se porediti sa našom malinom po kvalitetu. Agrotehološki uslovi za gajenje su izuzetni kod nas - kaže Keserović.
On ipak kaže da se kvalitet kvari podizanjem zasada lošijih sorti u podnebljima koja nisu poznata po malini, kao na primer u Vojvodini. Keserović ističe da je na to upozorovao još pre tri godine, kao i da bi to moglo da našteti ugledu našeg brenda.
Keserović kaže da se problem sa malinama i nezadovoljstvom malinara javlja svake godine u doba berbe. Kako kaže, postoji rešenje za sve probleme, a vidi ga u očuvanju brenda i integraciji sistema od proizvodnje do plasmana.
- Umesto da državne institucije rade na integraciji,
kod nas je više urađeno na dezintegraciji. Treba raditi na unapređenju proizvodnje sadnog materijala, očuvanju kvaliteta i zajedničkom nastupu u svetu. Pre dve godine pali smo na peto mesto po proizvodnji, a 2002. godine bili smo drugi - kaže naš sagovornik.
On napominje da je jedan od predloga da se zarada deli, odnosno da proizvođači deo novca dobiju po predaji voća, a drugi deo kada se voće izveze i da se ta zarada podeli.
- Država mora stimulisati kvalitetan sadni materijal i
poboljšanje tehnologije proizvodnje, kao što je urađeno sa proizvodnjom jabuke, borovnice i trešnje. Malo zasada zaštićeno je od grada i sa dobrim sistemom navodnjavanja - napominje Keserović.
On još kaže da proizvođači treba da se umreže i počnu da grade svoje hladnjače i prerađivačke kapacitete, te da bi otvoreno trebalo reći da li neko u Srbiji ima monopol na izvoz i prodaju, da ne bi došli u situaciju kojoj je profesor nedavno svedočio, a to je da ljudi seku malinjake u okolini Loznice.