Tragična farsa
I nedelju dana posle poslednjeg teksta koji sam napisao o Stefanu Cvetkoviću, imam potrebu da se javno izvinim čitaocima što sam ih obmanuo tvrdnjom da je taj čovek bio otet. Namerno ne pišem da je je gospodin Cvetković novinar, sad sumnjam da je to ikad i bio. Za mene je to, kad se podvuče crta, sve samo još jedna loše izrežirana predstava. U glavnoj ulozi je bio čovek željan publiciteta po svaku cenu, samoproglašeni novinar šarlatan, ali nisam siguran ko je bio glavni reditelj ove tragikomične farse. Sumnjam da su to službe, ali nemam nikakvih dokaza.
Sumnjam zato što od ove farse, koja srećom nije bila tragedija kao što smo na prvu vest poverovali mnogi od nas iz medija, najveću korist imali vlast i njoj najbliži mediji. Naravno, i sam Cvetković, “slobodni novinar sa posebnim potrebama”, jer je dobio što je tražio - deset dana slave. Vlast je slučaj iskoristila da javnosti pokaže koliko je brižna kad je ugrožen neki novinar i efikasnost u njegovom rešavanju, ali i da - zajedno sa svojim medijima pošalje poruku da su svi koji nešto istražuju ili kritikuju vlast kao Stefan Cvetković.
Da su se Cvetkovićem bavila samo nadležna tužilaštva u Vršcu i Pančevu i da je sve završeno njihovim saopštenjem, i ja bih na ovom mestu stavio tačku na ceo ovaj slučaj. Farsa sa otmicom je još jednom na najdirektniji način pokazala koliko je Srbija daleko od pravne države. Predsednik države, ministar policije i šef BIA iskoristili su tobožnju važnost slučaja da izađu pred javnost i saopšte šta sve znaju o navodnoj otmici, da iznose detalje iz istrage i presuđuju o svemu. Gotovo da tužilaštva i nisu potrebna i da ne moraju da se oglašavaju. Nije naodmet podsetiti da za to nisu nadležni, kao i na to da se svaki takav istup mora tretirati kao pritisak na tužilaštva.
Sudija Apelacionog suda dr Miodrag Majić (za poslednji NIN) to ovako komentariše: ”Bilo koja vrsta pretkrivičnog postupka je u nadležnosti isključivo tužioca. Mi ovde imamo obrnutu situaciju, da se tužilac poslednji pita, kao da je on nestao. Nažalost, navikli smo na takvu situaciju i više niko ne postavlja pitanje kako je to uopšte moguće”.
Tužilaštva u Vršcu i Pančevu kao da su zapravo čekala šta će najviši predstavnici izvršne vlasti da kažu pa da se i oni oglase. Iluzorno je u Srbiji očekivati da će te predstavnike vlasti kritikovati ili makar blago prekoreti što se neustavno i nezakonito mešaju u njihov posao. Oni samo ponove ono što predsednik, ministar i ostali kažu na konferencijama za štampu ili u izjavama za medije.
Tužilaštva su, kako je to primetio poverenik za samostalnost javnog tužilaštva Goran Ilić, o ovom slučaju znala i manje od predsednika države i ministra policije: “Veoma je čudno da o preduzetim radnjama u postupku kojim rukovodi, javnost ne obaveštava javni tužilac, već funkcioneri koji po logici stvari i zakonu ne bi trebalo da imaju puna saznanja o radnjama preduzetim u predistražnom postupku. Kada se uporede brojne informacije koje su izneli državni funkcioneri na konferenciji za novinare sa izjavom nadležnog javnog tužioca, stiče se utisak da nadležni javni tužilac ima veoma skromna saznanja o postupku kojim rukovodi”.
Temom vladavine prava ćemo se, nažalost, još dugo baviti, ali što se tiče slučaja Stefana Cvetkovića, lično stavljam tačku. Na kraju je, kao što reče predsednik, najvažnije da je on živ i zdrav i da mu dlaka sa glave ne fali, a što se mene tiče, svejedno mi je to “u čijim rukama” je bio i biće ubuduće.
Od farse sa „otmicom“najveću korist imali su vlast i njoj najbliži mediji. Naravno, i sam Cvetković