KapaKap p dole ĐokovićuĐok
u narednih petnaestak dana biću vaš izveštač iz Barselone sa 33. Evropskog prvenstva u vaterpolu. Prvi put sam, uslovno rečeno, u ulozi novinara, a novinarska profesija mi je oduvek bila veoma uzbudljiva. Biće ovo pravi izazov, pomalo neobičan za mene, a nadam se zanimljiv za one koji budu čitali.
Turnir je počeo, a za nas je najvažnije da smo dosta dobro odradili poslednji deo priprema. Imali smo sparing utakmice sa Španijom, nekoliko jakih treninga, tako da smo se dobro pripremili, a to je uticalo i na odlično raspoloženje u ekipi. Iako u našem timu ima igrača kojima je ovo sedmo evropsko prvenstvo, sa nestrpljenjem smo dočekali start. Osećaj se ni posle toliko vremena nije promenio. Velika želja i ogromna motivacija su i dalje prisutni, to je dobar znak i najbolji pokazatelj da i dalje uživamo u onome što radimo.
U nedelju smo imali sreće jer je trening bio u prepodnevnim satima, pa smo zajedno mogli da ispratimo dva velika sportska događaja, finale Vimbldona i finale SP u fudbalu. Ogromno zadovoljstvo je vladalo u celoj našoj reprezentaciji jer smo dočekali Novakov povratak u finale jednog grend slem turnira. Đoković je po ko zna koji put pokazao o kakvoj sportskoj veličini se radi i kakav kvalitet i snagu poseduje. Posle teškog perioda, u kojem se, čini mi se, više borio sam sa sobom nego sa svojim protivnicima, kada nije bilo očekivanih rezultata i gde je bilo najteže istrajati i ne dići ruke od svega, on je ponovo u samom vrhu. To je potvrda njegove veličine i ja mu od srca čestitam.
#
Novak je po ko zna koji put pokazao o kakvoj sportskoj veličini se radi
Ovaj pehar mu je sigurno velika satisfakcija jer je uspeo da se vrati kada su ga mnogi otpisali. Mogu samo da zamislim koliko je srećan zbog svega, a ponovo je usrećio i sve nas. Ne mogu a da u ime cele vaterpolo reprezentacije ne izrazim divljenje za način na koji je osvojio 13. grend slem u karijeri. Uživali smo, kao i, verujem, brojni navijači u Srbiji. Još jednom svaka čast i kapa dole Novaku Đokoviću.
#
Što se tiče fudbala, moje simpatije su bile uz Francuze
Što se tiče fudbala, uz naravno našu selekciju, za koju sam zdušno navijao, moje simpatije su od početka turnira bile uz Francuze. U našoj internoj kladionici, koju uvek sprovodimo unutar ekipe kada se igraju velika fudbalska takmičenja, moj izbor je bila Francuska. Od 2004. godine prognoziramo pobednika i ovo je prvi put da sam pogodio. Ali, nisam bio sam. Još sedmorica mojih saigrača su tipovali na Francuze, pa ćemo nagradu podeliti na osam delova.
Neuobičajeno je da smo u finalu Svetskog prvenstva videli tako mnogo golova, zaista je bila dobra utakmica. Francuska je tokom celog mundijala igrala dobro, delovala je prilično sigurno, a tako je bilo i u finalu. Nakon vođstva rekao bih da su, i pored većeg poseda lopte Hrvatske, imali potrebnu čvrstinu i znali su kako da dođu do pobede. Ono što ostaje tradicija je da, uslovno rečeno, male fudbalske nacije ne uspevaju da osvoje titulu šampiona. Tako je bilo sada sa Hrvatskom, kao i sa Holandijom, Čehoslovačkom, Mađarskom i Švedskom u prošlosti. Samo osam zemalja je osvajalo titulu šampiona sveta u fudbalu, i to je kuriozitet koji mi je posebno zanimljiv. Mora se priznati da je Hrvatska odigrala sjajan turnir, pokazala je mnogo, ali drago mi je da sam posle 14 godina konačno pogodio osvajača pehara.
Posle svih ovih velikih sportskih događaja nadam se da će se pažnja u Srbiji sada preusmeriti na vaterpolo i da ćemo imati podršku navijača koja nam je preko potrebno na putu do četvrte uzastopne titule prvaka i odbrane zlata osvojenog u Beogradu pre dve godine. Do skorog čitanja, pozdravlja vas Andrija Prlainović.