Šampioni se ipak rađaju na ovim prostorima
Samo su jaki ljudi svesni svoje snage, a Nole je među njima. „Vatreni”, na svoju sreću, nemaju 11 već 22 odlična igrača.
Ima ljudi koji misle da su bogomdani i da je samo njihovo postojanje dovoljno da svi mi ostali zanemimo. A ima i onih drugih koji su rođeni da budu šampioni i koji ginu da to i dokažu. Novak Đoković bi verovatno mogao da pobeđuje i levom rukom, ali on to ne radi. On svaki dan trenira, troši se, pada, ustaje i nastavlja. Isto važi i za hrvatske reprezentativce koji nisu hteli da dozvole da ih gaze na Mundijalu. U Rusiju su doputovali sa parolom „do finala” i želju su pretvorili u stvarnost.
Novak je, za razliku od „ vatrenih”, u nedelju stigao do trofeja, ali je sličnost srpskog tenisera i hrvatskih fudbalera ogromna. Od mentalne snage, preko nepresušnog kvaliteta, pa sve do krvnih zrnaca. UMERENOST
Pre svega u izjavama. Samo su jaki ljudi svesni svoje snage, timske (hrvatska selekcija) ili lične (Novaka Đokovića), time pokazuju da su spokojni. Umerenost je vrh ljudskog ponašanja, što je pisao i Jovan Dučić. Glavna odlika najboljih je da su najspokojniji. Nole je prošao neshvatljiv put u karijeri i životu, nije dao nikada nijednu nelogičnu, potcenjivačku, ružnu izjavu, a bio je u takvim situacijama kada je imao razloga svašta da kaže.
SNAGA GLAVE
Značaj Noleta i „vatrenih” jeste da pri najvećem fizičkom naporu, desetina i desetina koraka u sprintu, imaju mentalnu razboritost, hladnoću, mirnoću, da mozak ne prestaje da radi. Neke pametne glave su rekle da stvaranje atmosfere može da te ubije, ali ako je ono odmereno i skromno, onda s njom idu i veliki rezultati. Mirni su i jedni drugi, jer znaju kolika je njihova snaga.
SIGURNOST
Odlika velikih je poštovanje svake lopte koju dobiješ. To odlikuje i Noleta i Hrvate. Novaku posle propuštene meč lopte protivnik šalje četiri asa, što je kao nož u srce, ali on i to preživi snagom duha i ličnosti. I pobedi! Isto i hrvatski igrači, drže loptu kao da je u švajcarskom sefu, što im daje sigurnost. „Vatreni” imaju najbolje dodavače,
jedna su od retkih ekipa koja radi ono što je Tošić radio na Mundijalu - stavljaju glavu gde bi drugi kopačku. A oni to tade nebrojeno puta i pri svakom rezultatu.
ODBRANA
Napadom, pre svega kreativnim, može se dobiti jedna utakmica. Međutim, u dugom vremenskom periodu, kada imate šest, sedam protivnika na turniru, odbrana odlučuje. Hrvati su imali najbolju odbranu na šampionatu. Ubedljivo. Svi su kao avganistanski hrtovi, britke sablje. Poštuju Mesija, ali on nije znao šta ga je snašlo na terenu. Besprekorna fizika i stvar koju svi zaboravljaju - nemaju 11 već 22 odlična fudbalera. Vedran Ćorluka, na primer, sedi na klupi a zarađuje milione u moskovskoj Lokomotovi. Izvanredni igrači izvanrednog tima.
INFRASTRUKTURA
Odnosi čelnika Hrvatskog fudbalskog nogometnog saveza sa UEFA i FIFA su za primer. Zahvaljujući Davoru Šukeru, predsedniku njihovog Saveza, i Zvonimiru Bobanu, zameniku generalnog sekretara FIFA, odnosno njihovim vezama i kontaktima, kada dvojica Hrvata zaslužuju da budu kažnjena i idu kući zbog političke podrške Ukrajini usred slavlja u Rusiji, ide nevažan (Ognjen Vukojević, član stručnog štaba), a važan ostaje ( Domagoj Vida). Šta bi bilo da je Srbija bila u istoj situaciji? Otišla bi obojica kući, uz kaznu.
KRVNA ZRNCA Interesantno je da mi uvek brojimo krvna zrnca, od Severine, preko Arsena Dedića, do najvećih genijalaca. Ako brojimo krvna zrnca, hrvatska i srpska, možemo da nabrojimo desetine ljudi koji su iz mešanih brakova. E to su najbogatija deca duhom i fizikom. Genijalni glumci, muzičari, sportisti... Ne možemo da zamislimo, a ako nam je stalo da idemo napred, život u torovima, samo do Čačka, Kraljeva, ili Makarske i Slavonskog Broda... Ili da su nam puna usta Kosova, a da nikad nismo bili na Kosovu. Ni na ekskurziji. Kada jedan igrač, recimo Nikola Jokić, otvori katedru košarke u SAD, Ameri ga ne vrate kući zato što je iz Srbije, kojoj su inače naneli veliku nepravdu, već oni gledaju i uživaju u njegovom umeću i veštini. A sport je veština. Oni ne ulaze u analizu ko mu je (bio) otac, a ko majka.
P. S. Mislite li da je slučajno Novak Đoković francuskim Lakostom zamenio Uniklo? Naravno da ne, Nole je bio i ostao teniska i sportska avangarda. Kao uzuzetno talentovan po dolasku u Beograd prošao je sve mlađe selekcije Crvene zvezde, a nakon četvorogodišnjeg školovanja u Arizoni, gde je takođe sa velikim uspehom igrao i za košarkaški program čuvenog univerziteta, odlučio je da se vrati u Srbiju i nastavi gde je stao jer se između nekoliko ponuda odlučio za povratak među crveno-bele.