Četvrtfinale je naš meč istine na EP
Završena je grupna faza takmičenja na 33. Evropskom prvenstvu u vaterpolu. Kao što se i očekivalo, zabeležili smo tri pobede i osvojili prvo mesto u grupi.
To nam je donelo predah i tri slobodna dana do narednog meča u četvrtfinalu. Najozbiljniju utakmicu do sada odigrali smo sa Rusima. U tom duelu mogli smo da vidimo i neke naše slabije strane, a o greškama koje smo uočili ćemo pričati u narednim danima i učiniti sve što je potrebno da ih ispravimo. Na ovakvim turnirima zaista je velika razlika između grupne i nokaut faze takmičenja. Ulog će sada biti mnogo veći, nemaš prava na grešku, ali mi smo na to navikli i verujem da neće biti problema sa te strane.
U četvrtfinalu nas očekuje bolji iz duela Mađarska - Holandija. U dosadašnjem toku šampionata Mađari nisu blistali, ali to ne znači da neće poboljšati igru i podići formu. Ko god da nam bude bio rival u četvrtfinalu iziskivaće nam maksimalnu koncentraciju. To najvažnija utakmica na svakom šampionatu. Dobijaš priliku da se boriš za medalju ili završavaš takmičenje. Zbog toga je četvrtfinalna utakmica uvek i psihološki najteža i treba se dobro pripremiti.
Iz iskustva koje imam, predstoji nam prirodni rast tenzije i malo više nervoze kako se turnir bude bližio kraju. Ali, to je uobičajeno. Ova ekipa je mnogo puta bila u takvoj situaciji i svesni smo da završnica takmičenja zahteva od nas povećanu koncentraciju i još veći fokus na takmičenje i protivnike. Biće veoma važno da se držimo zajedno, da dišemo kao jedan, što ne sumnjam da ćemo postići jer ako se po nečemu ova reprezentacija prepoznaje to je timski duh i fantastična atmosfera koju smo gradili godinama i koju ljubomorno čuvamo. S obzirom na to da veoma dobro poznajem
saigrače, siguran sam da svi jedva čekamo da dođe taj dan četvrtfinala. Nama najteže pada ovo iščekivanje i dani u kojima ćemo razmišljati o utakmici. Svi samo želimo da što pre skočimo u bazen i odigramo kako znamo i umemo.
Slobodnog vremena nemamo mnogo, ali ga uglavnom provodimo zajedno. Nekad odemo van hotela, da prošetamo gradom, popijemo kafu, samo da malo razbijemo monotoniju i taj ustaljeni ritam kada se igraju ovakvi turniri. Šetamo i družimo se u sjajnom ambijentu i uz neke naše interne pošalice. Odmor koristimo i za posetu fizioterapeutima, ali na sreću ne zbog povreda, već radi što boljeg oporavka. Poznajemo se dobro i to mnogo
znači kad je relaksacija u pitanju jer smeha nikad ne manjka.
Bazen u kojem se igraju utakmice je izvanredan, prava arena, i tu je prava milina igrati utakmice. S druge strane, hotel u kojem smo smešteni sa Hrvatima i Špancima je pravi turistički. Zato se malo mučimo sa ishranom jer hrana u hotelu je predviđena za one koji su u Barseloni zbog uživanja, a ne za sportiste u takmičarskom pogonu. Ali ne dešava nam se to prvi put. Španci nisu baš besprekorni kada je organizacija ovakvih vaterpolo takmičenja u pitanju.
Zato bih na kraju, u stilu našeg slogana kojim smo ispraćeni na ovo evropsko prvenstvo, poručio: NEKA SRBIJA ZA „DELFINE“NAVIJA.
NEKA SRBIJA ZA „DELFINE“NAVIJA NAŠ JE SLOGAN NA ŠAMPIONATU KONTINENTA U BARSELONI