Kad Budala mesi za Pekara

Ime na ulici znači sve, a prava imena su zapravo nebitna: nadimci kriminalaca su ono što s druge strane zakona služi za raspoznavanje, dokaz pripadnosti klanu, ulivanje straha rivalima, ali i skrivanje od organa gonjenja.

„B lic“je istraživao kako su poznati, okoreli srpski kriminalci stekli svoja imena u podzemlju i šta ona, zapravo, znače.

Kada je Saša Cvetanović - te 2013. godine osumnjičeni, a danas prvostepeno osuđeni za ubistvo Nikole Bojovića - uhapšen u Crnoj Gori, branio se ćutanjem. Sa inspektorima, tužiocima i sudijom koji će mu odrediti pritvor progovorio je samo u dva navrata: prvo da zatraži da mu branilac bude advokat Zoran Piperović; drugi put da pojasni neke nedoumice oko svog nadimka.

- Nisam ja Pitbul, ja sam Gladijator - identifikovao se na saslušanju ubica.

I ova epizoda ilustruje prostu istinu: u svetu kriminala nadimak je kršteno ime, on sa sobom istovremeno nosi i karatkeristike mafijaša i njegovu reputaciju bolje od krštenice ili policijskog dosijea.

Kako ovi nadimci nastaju? Svako ko je pokušao da sebi nadene nadimak zna da oni retko nastaju planski ili voljom onog koji će da ga nosi. Njih stvaraju okolnosti i slobodne asocijacije. U svetu kriminala stvar je tek minimalno drugačija, pa se nadimci mogu podeliti u nekoliko grupa: one koji su nastali po zanimanju, prema poslovima kojima se kriminalac bavi, po fizičkim karakteristikama, mestu odakle neko dolazi i po kodnim imenima koja koriste pripadnici klana.

MAFIJAŠKA LOGIKA

Primera radi, Slobodan Šaranović, jedna od kriminalnih ikona devedesetih godina na području bivše SFRJ, za prijatelje i saradnike bio je - Doktor. Mnogi su bili zbunjeni kada su videli da se od Slobodana - ubijenog prošle godine u Budvi - prijatelji opraštaju nazivajući ga ovim nadimkom. No, Šaranović je i zaista bio doktor: navodno je pre ulaska u podzemlje bio student medicine.

Još jedan fakultetski obrazovani pripadnik klanova je Vladimir Milisavljević. Zato je i logično (prema mafijaškoj logici, naravno) da su ga kolege iz zemunskog klana, a potom i grupe Luke Bojovića nazvali - Budala. A Budala je „mesio“za Pekara. Naime, prvo kodno ime za Luku Bojovića bilo je upravo Pekar, i to zato što je policiji najpre bilo jedino poznato da drži pekare po Beogradu. Konačno, i Miša Banana - Rodoljub Radulović - nadimak je dobio jer se bavio uvozom banana iz Latinske Amerike. Šta je zapravo bilo u tim egzotičnim tovarima i koliko toga je bilo namenjeno Darku Šariću, prethodnih nekoliko godina ispituje Specijalni sud.

BELI POSTAO ZVER

Od ovih koji nastaju po zanimanju, živopisniji su nadimci koji reflektuju reputaciju kriminalca na ulici. Sretko Kalinić je, tako, dugo godina bio samo Beli. Nadimak koji asocira na nevinost i čistotu postao je nekako neprimeren nakon što je u nekoliko sudskih procesa utvrđeno kako je ubijao rivale i otklanjao tragove ubistava. Kalinić je,