Vozovi ne kasne puno, ali duplo duže putuju
Srpski vozovi skoro da više ne kasne, ukupno kašnjenje je oko osam sati dnevno, a razlog za to je nesvakidašnji, jer je vreme potrebno da stignu od jednog do drugog mesta po voznom redu udvostručeno.
- Ako je istina da je kašnjenje na dnevnom nivou osam sati to je odlično. Nekada je isto toliko znao da zakasni samo jedan voz - priča Vidosav Radojević, penzionisani mašinovođa iz Užica. On izvlači jedan podatak i iz njega prostu matematiku iz koje proističe da kašnjenje uopšte nije veliko.
- Lako je tih 480 minuta podeliti sa 80, koliko najmanje vozova dnevno prođe našim prugama, i doći do podatka da jedan voz u proseku zakasni svega šest minuta. Tu smo ispred mnogih zemalja u Evropi kaže Radojević.
„Blic“se po pitanju kašnjenja vozova obratio „Železnicama Srbije“, ali odgovor od „Infrastuture Železnica Srbije“i „Srbija voza“, u čijoj nadležnosti su saobraćajni poslovi i prevoz putnika, nismo dobili.
Neverovatno zvuči reč železničara da vozovi na barskoj pruzi, iako je najstarija u zemlji, iako se na njoj nalazi 100 kilometara duga deonica na kojoj je ograničenje brzine 30 kilometara na sat, stižu na vreme, ili sa minimalnim kašnjenjem. Proverili smo ih i pokazale su se kao istinite.
„Blic“je „kontrolisao“koliko su dva voza koja su krenula iz Užica – jedan ka Beogradu, drugi do Vrbnice pred crnogorskom granicom – poštovala red vožnje.
- Na vreme je... Nema kašnjenja... Stiže u minut... – bili su odgovori sa nekoliko železničkih stanica u gradovima kroz koje su prošli vozovi.
Sad, da bi se razumela doktrina kojom su srpski vozovi smanjili kašnjenje, kalkulator nije potreban. Samo treba uporediti vreme putovanja od tačke A do tačke B sada i nekada i shvatiti u čemu je tajna.
- Poenta je u tome da je vozno vreme na nekim deonicama maltene podignuto za dvostruko, što znači da se po redu vožnje od jedne do druge stanice putuje mnogo duže nego pre. Do te mere dugo da vozovi imaju „sve vreme ovog sveta“da ne zakasne - priča izvor “Blica” upoznat sa stanjem na prugama.
Barska pruga je i konretan primer ovome. Od Užica do Vrnibce, zadnje stanice pre crnogorske granice, dok je pruga bila u stanju da izdrži brzinu od 80-85 kilometara na sat, sa izuzetkom deonice Zlatibor – Priboj gde je ograničenje bilo 70, putovalo se sat i 50 minuta. Sada istu trasu voz “gazi” sa četiri sata, prugom na čijem je svakom metru ograničenje 30 kilometara. Od Užica do Beograda nekada je poslovni voz išao dva sata i 40 minuta. Sada se putuje pola sata duže, što je još i dobro kako je bilo pre remonta pruge kroz Valjevo.
Zbog prilika na pruzi, na 200 kilometara železničke mreže u Srbiji 2016. brzina je smanjena prosečno za 17 kilometara na sat. Ima još jedan trik, ukazuje naš sagovornik, koji je smanjio vreme kašnjenja i koja prija statistici.
- Nekada su kroz Užice prolazila 24 voza dnevno a sada 16. Odavde do Prijepolja nekad je išlo pet lokalnih vozova, a sad dva. Voz može da zakasni zbog neispravnosti, stanja pruge ili kašnjenja koje izazove drugi voz sa kojim treba da se ukrsti. Sa smanjenim saobraćajem manja je i mogućnost da drugi voz uslovi kašnjenje drugih kompozicija - priča naš sagovornik.