Brat i sestra zarobljeni u stanu
Samoća, tuga i bol Nenada i Nevenke Avramović iz Ivanjice stali su u 26 stepenika koji ih dele od ljudi, razgovora, života...
Nevenka i Nenad, sestra i brat, boluju od cerebralne paralize, ali ova teška bolest nije njihova najveća muka.
Izolacija ih, kažu, ubija. Žive u zgradi bez lifta i prilazne rampe, sa starim i bolesnim roditeljima, pa im se život sveo na četiri zida. Samuju zarobljeni u stanu. Imaju samo jednu želju, da konačno mogu da izađu iz stana, među ljude, na čist vazduh, a da bi je ostvarili, potrebna je pomoć ljudi dobre volje.
- Potrebna nam je kuća koja ima prilaz ili stan na prvom spratu da bismo mogli da izađemo van. Mi dajemo naš stan samo da nam neko još malo pomogne kako bismo taj objekat napravili na prikladnom mestu za brata i mene. Roditelji su nam već stari i bolesni i ekonomski nemoćni da nam više pomažu. Jednog dana ostaćemo brat i ja, bez ikoga, zatvoreni u ovom stanu jer mi ne možemo, čak i da imamo kolica, da izađemo van priča Nevenka.
Dok bolest nije uhvatila maha, Nenad i Nevenka su se borili, radili su preko programa za zapošljavanje invalida, ali stanje se pogoršalo i sada su nemoćni, prepušteni milosti humanih ljudi. - Nismo u mogućnosti da se krećemo i tražimo pomoć kod ljudi ili institucija, ovo nam je jedini način da se oglasimo i da nas neko čuje. Pomagali su nam ranije iz opštine i preko Društva za cerebralnu paralizu i zaista smo im zahvalni, takođe smo svesni da postoji mnogo sličnih ili težih slučajeva nego što smo mi, ali se nadamo da će i za nas pronaći neko rešenje. Obećali su nam iz lokalne samouprave da će pomoći, ako se uključi
NENAD I NEVENKA IMAJU JEDNU ŽELJU - DA MOGU DA IZAĐU IZ STANA, MEĐU LJUDE, NA VAZDUH