Red vožnje

Prenaglašena savest? To je, otprilike, kad japanski

otpravnik vozova, ni kriv ni dužan, izvrši harakiri što mu kompozicija kasni minut. Mirna savest? To je kad železnica, srpska na primer, nema razlog da brine zbog drastičnog kašnjenja reda vožnje. Nemirna savest? To je, dođe mu, kad se putnik gužva u vozu koji mili 30 na sat, ali mu u glavu ne ide što mu kondukter govori da će stići po redu vožnje.

Zlim jezicima, koji na bilo kakvu savest upućuju sprske železničare zbog kašnjenja, izbijen je svaki argument jer naši putnički vozovi, gle čuda, docne ukupno osam sati dnevno, odnosno svega šest minuta pojedinačno u proseku.

Voz ne može da zakasni jer umesto nekadašnjih sat i 50 minuta, sad se klacka četiri sata

Sličnom analogijom kojim je rešena problematična koncentracija aflatoksina u mleku, pošto je tolerantna granica povećana petostruko, uveden je i red na železnici. Na problematičnim prugama nema prevelikog kašnjenja, ali se putuje duže jer je vozno vreme povećano. Prosto kao tucanik među šinama - voz koji je od Užica do crnogorske granice putovao barskom prugom za sat i 50 minuta sada, po redu vožnje, klacka četiri sata. I ne može da zakasni. Plus, na železnicama je manje saobraćaja pa voz ima manje šanse da bude uslovljen kašnjenjem zbog drugog voza.

Nekad jedna čobanica sa Zlatibora tužila ovdašnjeg kršnog deliju Milivoja da ju je, ona tvrdeći mimo njene volje, zaskočio na livadi. Malo više zanjihala suknjicom pa Milivoje nije odoleo. Čista savest? To je kad reče nevešto seljanka časnom sudu, uplevši se u zamku advokata, da joj je bilo lepo do onog trena kad joj je u oči počelo upadati trunje sa opanaka. Ta neprijatnost ju je navela da tuži. Kad ju je sudija pitao da li je pokušala da se brani, odgovorila je: „Rekla sam, neka, neka, Milivoje, ima sud u Čajetini!“

Isto tako je i sa putnicima naših vozova. Stići će na vreme, ali, kao čobanica trunje u oči, moraju da podnesu neku žrtvu. Neka, neka, zli jezici, srpski vozovi više ne kasne.