Montipajtonovski populizam Jeremića
Naslov intervjua Vuka Jeremića u nedeljnim „Blicu“je: „Rešenje za Kosovo samo u okviru Ustava Srbije“. Tu i počinje demagogija koja se proteže sve do poslednje reči. U Ustavu Srbije ne postoji rešenje. Tamo piše kako je Kosovo neotuđivi deo Srbije. Problem je što vremeplov ne postoji pa se ne možemo vratiti u prošlost i izbrisati desetleća pogrešne politike prema Albancima. Ne može se izbrisati Ustav iz 1974. koji je KiM stavio u rang republike, ne mogu se izbrisati Milošević, devedesete, Rambuje, referendum, NATO agresija, Kumanovski sporazum i sve što je sledilo u potonjih 18 godina. Na prvi pogled „rešenje u okviru Ustava Srbije“liči na nešto što bi mogao da kaže Koštunica, ali čak i on, ljubitelj Ustava i autor preambule, pregovarao je sa Hašimom Tačijem i nudio mu više od autonomije, a manje od nezavisnosti, dakle nešto što u Ustavu uopšte ne piše. U međuvremenu, Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija je, uz aktivno učešće ministra Jeremića, tražila mišljenje Međunarodnog suda u Hagu i dobila presudu u korist albanske strane, nezavisno Kosovo dobilo je priznanje najjačih svetskih sila, kosovskim Albancima na pamet ne pada da se vraćaju u okrilje Srbije, a Srbija nema mogućnosti silom da ih natera na to. Zato je traženje rešenja „u okviru Ustava Srbije“isto što i Amfilohijevo hvatanje za Lazarevu glavu, samo što u Jeremićevoj preglumljenoj ozbiljnosti ima za nijansu više montipajtonovštine.
U pomenutom intervjuu Jeremić nabraja o čemu Vučić sve „mora“da pregovara s Albancima. Neuk čovek bi pomislio da je Vučić došao na ideju da pregovara pa sad te pregovore otaljava, a ne da su pregovore započeli Koštunica i Tadić još 2005. i da ih je Vučić nasledio i nastavio tek 2012. i da sad mora da se nosi sa svim prethodnim pregovaračkim greškama i propustima. Zato je krajnje nevaspitano da Vučiću udaraju packe i dižu mu lestvicu oni koji su činili prethodnu vlast i koji su pokazali šta znaju i šta mogu. Korektno bi bilo da mu ponude pomoć i dobronameran savet, ali izgleda da je to preterano očekivati od svih.
„Na Kosovu nema nikakvog, pa ni zamrznutog konflikta“, kaže Vuk Jeremić, hoteći da kaže da ako nema konflikta nema ni problema koji treba rešavati. Ovo je, u suštini, teza koju zastupaju svi oni koji se zalažu za očuvanje zamrznutog konflikta, samo se nisu setili da ovako vešto formulišu. Naime, priroda zamrznutog konflikta je u tome što ne vidi na prvi pogled. Nema ratnih dejstava, nema puškaranja zaraćenih strana. Naravno, i ovo je laž. Srbija na Kosovu ima ogroman problem, a konflikt je zamrznut samo zato što traje dijalog. U momentu u kojem bi Srbija zbog nečega prekinula dijalog, pala bi na nju krivica da ne želi dogovor, a Albanci bi to iskoristili da osvoje Sever i time uspostave vlast na čitavoj teritoriji Kosova. Onaj ko tvrdi da na Kosovu nema zamrznutog konflikta (koji svakog trenutka može da plane), ili je neko ko ništa ne razume ili radi u korist albanskih interesa. Ne verujem da Jeremić, kao eksambasador, spada u one koji ništa ne razumeju.
Manimo se Jeremića. Američki ambasador u Prištini dao je intervju u kojem, za razliku od ranijih slučajeva, uprkos insistiranju albanskog novinara nije odbacio mogućnost podele. Služio se veštom verbalnom ekvilibristikom i nije je ni pomenuo, ali fakat - kao soluciju nije je odbacio. Da li je ovo tračak svetlosti u beznađu dijaloga? Čak i ako jeste, Jeremić i drugari naoštrili su svoje populističko oružje i oruđe. Jedina nada je da srpski građani, narod, birači, više nemaju nerava i vremena za gubljenje sa ovim profiterima na kosovskoj nesreći.
Srbija na Kosovu ima ogroman problem, a konflikt je zamrznut samo zato što traje dijalog