Pouke dr Šešelja
Dr Vojislav Šešelj, političar i lider partije, poslanik, pravnik, tumač svega i svačega, pobednik nad Haškim tribunalom i zdravim razumom, ideolog Velike Srbije od koje, daj bože da nam ostane i Mala Krsna, od pre neki dan se kandidovao i za borca za ljudska, to jest muška prava. Pre svega, na pravo da se tuče zakonita supruga.
Tako ispada nakon Šešeljevog „sofisticiranog“tumačenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u polemici sa televizijskim gledaocem slične provenijencije koji se nije mogao čudom načuditi zašto novi zakon „sprečava muža da malo oštrije porazgovara sa svojom suprugom“i što se ne bi mogla dužina njenog jezika skraćivati šamarima.
Šta je to znameniti Vojvoda imao da kaže na temu muškoženskih odnosa u bračnoj zajednici? Naravno, sve same esencijalne mudrosti, poput one o našem „civilizacijskom miljeu“u kome je bilo (pa je, jelte, i ostalo) „normalno da muž tuče ženu“, preko dirljivog alibija za nasilnike po kome „ako ti i ne znaš zašto tučeš ženu, ona sigurno zna“, sve do upečatljivog primera iz istorije po kome je u Šešeljevoj interpretaciji kralj Petar Karađorđević „ubijao boga“u knjeginji Zorki, najstarijoj kćerci crnogorskog knjaza Nikole Petrovića. A ovaj je samo „škrgutao zubima, ali se nikada nije mešao jer je smatrao da je pravo muža da tuče ženu“.
#
Da li je kralj Petar Karađorđević tukao ženu?
Kako je Šešelj došao do ovih inkriminišućih detalja porodica PetrovićKarađorđević zna samo on, ali za ovu priču nije mnogo bitno. Da kralj Pera nije „lemao“Zorku, našao bi on već neki drugi primer tih „vaspitnih mera“na osnovu kog bi, valjda, trebalo imati razumevanja za omiljeni sport srpskih muževa.
Iluzorno je od ljudi poput Šešelja i sličnih očekivati višak senzibiliteta za pravo žena da ne budu „bivene“, ali bi čak i on - koji zna sve i svašta i u skladu sa tim o svemu svašta priča - trebalo i da zna da je u Srbiji od početka godine do početka maja ubijeno 20 žena. I da njegov šarlatanski pristup ovoj temi može samo ohrabriti one koji su po prirodi lake ruke kad je treba podići na ženu. Tim pre što je ovaj izvestilac iz bračne sobe kralja Petra narodni poslanik, dakle član najvišeg zakonodavnog tela ove države, pa bi, barem povodom ovakvih tema, trebalo da skrati sopstveni dugi jezik i bez šamara, što je bila teza njegovog dičnog sagovornika s druge strane ekrana, koji je rekao kako bi „sreća bila da žena nema jezik, pa nikad ne bi ni dobila šamar“.
Problem sa ovim „stručnjacima“jeste što im dužina tuđeg jezika, naročito ženskog, lako postaje opravdanje za intervenciju na istom, dok se njihovo lupetanje i lapandanje podrazumeva, deo je nacionalnog folklora i ne sankcioniše se. Žena treba i mora da se vaspitava, nema veze što su roditelji, škola i društvo propustili da vaspitaju vas.
I na kraju, bez obzira koji je „laufer“Šešelju javio ovo za kralja Petra i Zorku, tvrd vam stojim, da je to bila istina, ne bi se on glave nanosio pored prekog tasta. Jer pre nekoliko dana u Podgorici su prolaznici isprebijali siledžiju koji je nasred ulice udarao suprugu. Šešelj bi se, pretpostavljam, u toj prilici njemu našao!