OD NIN-a do N.N-a

Prošlog četvrtka predsednik poslaničke grupe SNS Aki M. je svoje izlaganje u parlamentu započeo nečuvenim rečima: “Evo šta piše u današnjem NIN-u!!!“Potom je za ukus iskrenih simpatizera Aleksandra Vučića, s preteranim razumevanjem, skoro mljackajući, izražajno pročitao dve šlajfne teksta naslovljenog „Delija sa Andrićevog venca“: „Nije neka tajna da je A. V. u mladosti bio navijač Crvene zvezde, da je visio na šipci na severu, pa i da je važio za žestokog momka. Valjda otuda i taj sentiment prema huliganima s tribina, đavo bi ga znao.“(NIN, 19. jul, 2018) Nema potrebe da dalje citiram jer je zahvaljujući A. M. cela Srbija čula.

Aki M. je svakako svestan da tu kolportersku aktivnost prodaje NIN-a u živom prenosu Partijskom oku nije mogao da proda s obrazloženjem da je samo hteo da dokaže da „delija“nije diktator.

U nedelju, 22. jula, predsednik SNS-a je u obraćanju javnosti pohvalio bivšeg guvernera Jelašića za mudre reči koje je izgovorio u tom istom NIN-u. Ali!!! Predsednik je bio pametniji - iako je Radovan Jelašić izašao na naslovnoj strani NIN-a a nije dao nikom drugom nijedan intervju, ne prošle nedelje nego proteklih nekoliko godina, Vučić je iskusno u nekoliko navrata ponovio: „Kao što je Jelašić pametno rekao NEGDE“?!

Koji je put NIN-a do N.N-a? Kad se kaže NIN, a kad „Negde“?

U nedelju, koju sam već pomenula, predsednik se, kako smo obavešteni, „iznenada“pojavio da obiđe radove oko Urgentnog centra. Tamo su se „neočekivano“zatekli i novinari, koji su glasovima poznatim javnosti na njegovo pitanje: “Ima li nekih pitanja vezanih za zdravstvo?“, odgovorili “Neee!“. Navikli smo da su na tim konferencijama za štampu najnevažnije teme zbog kojih su navodno organizovane. Navikli smo i na novinare sa statusom N.N. lica: kamere ih ne prikazuju, prepoznajemo ih po glasovima, po prvim rečima njihovih pitanja ili preko stepena miline koja se razliva po licu sazivača dok ih sluša. Lako nam je da pogodimo iz koje su redakcije. Još veći fenomen je što se niko ne pita: iz kojih N.N. redakcija potiču oni glasovi N.N. novinarki koje po pravilu postavljaju najviše pitanja na koja dobijaju najduže odgovore, uvek tonom „žena sa ivice nervnog sloma“: „Predsedničeeee, dokle ćete tolerisati oneeeee...?“; „Što vas nema češće na televiziji?“...

Zanima me šta piše u pozivima koji se dostavljaju novinarima. „Pozivamo vas da učestvujete u simulaciji TV duela predsednika Srbije sa N.N. protivnikom.“To bi bilo fer.

Što vi nama držite predavanja umesto onima čiji vam se likovi ukazuju dok u nas gledate?

Aleksandar Vučić od kako je na vlasti nije nikada izašao na televizijski duel ni sa jednim političkim protivnikom. Niko ne može da mu ospori pravo da odbija da razgovara sa liderima vanparlamentarnih stranaka, niti da se poziva na svoje prethodnike koji su se držali sličnih pravila. Ali nijedan novinar nema razloga da Vučiću bude ni Vuk, ni Dragan, ni Saša ni Boris umesto Borisa, Saše, Dragana i Vuka.

Da sam kartonska meta u Bubanj potoku, oživela bih! Iz rupe u kaširanom čelu bih progovorila: Nema smisla, predsedniče, „delijo“, junače, da novinare propitujete!? Gledate novinare u oči, a zamišljate Tadića, Jeremića, Đilasa, Jankovića... Na nas dižete glas i iskolačujete oči dok vičete: „Viii... koji ste postavljali granice na Jarinju, viii... koji ste pljačkali, viii... koji ste pustili Crnu Goru..., viii ćete meni da držite predavanja???!!!“.

Pa, što vi nama držite predavanja umesto onima čiji vam se likovi ukazuju dok u nas gledate?

Pitajte lično Jeremića. Pitajte lično Đilasa. Pitajte lično Tadića. Pitajte lično Obradovića. U prelaznom periodu, dok se ne usudite na takvo sučeljavanje u televizijskom studiju, mogli biste da ih pozivate na te lažne konferencije za štampu umesto novinara. To bi bilo više nego fer. Prema novinarima.