TIHA I DOSTOJANSTVENA

“Upoznala sam je kada sam posetila Memorijalni centar u Srebrenici, gde su sahranjene žrtve genocida - najgoreg masakra na evropskom tlu od Holokausta. Živopisno je se sećam. Sedi u krugu drugih ožalošćenih udovica i majki Srebrenice, tiho i sa krajnjim dostojanstvom ispričala je svoju priču“, počinje glumica tekst.

Andželina Žoli u tekstu navodi da je Hatidža Mehmetović na mnogo načina podsetila na druge žene u Bosni koje su preživele rat, zbog načina na koji je “kombinovala duboku snagu i otpornost sa tolerancijom i odbojnošću da podlegne mržnji“.

“Hatidža je međutim bila i izuzetna, 23 godine bila je neumorni borac za istinu i pravdu. Nikada nije tražila nikakav specijalni status, već je govorila u ime svih majki Srebrenice. Nije pravila razliku između žrtava, već se odnosila prema njima kao prema jednako vrednim. Čak i sa narušenim zdravljem, radila je na tome da organizuje dolazak konvoja sa hranom i lekovima za izbeglice iz Sirije. Umrla je prerano, sa samo 65 godina, nema sumnje prouzrokovana i onim što je preživela“, piše Andželina Žoli. Drugi će morati da ponesu teret koji je ona nosila toliko godina. Ali njen primer će živeti u sećanjima svih onih koji su je znali, i u pričama koje bi svi trebalo da govorimo, gde god da živimo, da sećanje na Srebrenicu nikada ne izbledi“, navodi ona.

Kako kaže, dok je smrt Hatidže Mehmetović ispunjava tugom i žalošću zbog svih žrtava rata u Bosni i Hercegovini, sigurna je da “nije jedina koja se Hatidže seća sa zahvalnošću i strahopoštovanjem“.