DA, VI STE HIPOHONDAR!

Strah od bolesti, pre svega onih neizlečivih i teško izlečivih, imaju gotovo svi ljudi, ali se uspešno s njim nose. Međutim, ako strah počne da ometa svakodnevne normalne životne aktivnosti, može da preraste u bolest.

Hipohondrija se prepoznaje po tome što su takve osobe preterano preokupirane telesnim simptomima, zdravljem i bolestima, a svaku emociju pogrešno doživljavaju kao simptom neke bolesti.

- Bila kod doktora zbog toga što ne mogu da udahnem do kraja i suvo kašljucam. Poslala me kod pulmologa i ja očekivala da ću da porazgovaram sa njom, da me posluša, pa onda da vidimo, međutim, pravo me šalju da snimim pluća. Ušla ja tamo i počela da plačem, ne mogu da se zaustavim. Pita me sestra šta vam je i ja kažem da se plašim raka. Snimim se ja, uradim spirometriju i čekam da me prozove. Za to vreme sam već videla kako imam rak i kako deca ostaju bez mene, ali nisam imala vremena da se sa tim pomirim. Uđem, stoji moj snimak, doktorka me nesto zapitkuje, kuca, nikako da mi kaže. I ja pitam da mi kaže imam li rak. Ona hladno odgovori da se na snimku ne vidi i ja opet počnem da plačem. Onda ona malo postade mekša pa počne da priča kako nema ništa, sluša me, sa plućima je sve u redu. Jaooooo, koji sam stres preživela, pa ja sam posle toga jedva stajala na nogama, sad idem pravo kod psihijatra po lekove, dok mi ne krenu neki novi simptomi u vezi sa još nekim delom tela... Prvo je bio strah od raka grla, onda rak želudca, rak jednjaka, onda neko zadebljanje na vratu, pa radi ultrazvuk vrata i štitne, pa rak dojke, pa opet rak grla ili jednjaka, onda rak pluća. Ostalo mi je još da snimam glavu i radim kolonoskopiju, ali nisu krenuli tripovi još uvek - piše jedna korisnica ana.rs foruma.

Prim. dr Anđelka Kolarević, psihijatar i psihoterapeut, ističe da prvi znak koji ukazuje na hipohondriju jeste odlaženje od lekara do lekara i neprihvatanje dijagnoze.

- Hipohondri stalno razmišljaju o tome da su bolesni. Oni uporno veruju da postoji neko oboljenje, bez obzira na to što brojna ispitivanja ne ukazuju na to, i stalno traže pomoć lekara i nova ispitivanja. Ako se i uspostavi dijagnoza, oni njome nisu zadovoljni, već uporno traže znakove drugih bolesti. Pacijenti zaista osećaju neke smetnje, bolove u raznim delovima tela, ali su to pre senzacije u telu koje se javljaju kao reakcije na neku intenzivnu emociju, a ne realni simptomi - objašnjava doktorka Kolarević.

Ako ovi simptomi traju šest meseci i duže, možemo reći da se radi o hipohondriji. Kako je hipohondar osoba koja puno priča o svojoj bolesti, dijagnozama, nestručnosti lekara, najbolje ćete joj pomoći ako joj u razgovoru postavljate pitanja koja će je navesti na razmišljanje koja je njena uloga u celoj priči. S obzirom na to da hipohondar često preuzima psihološku ulogu žrtve koja nema kapaciteta da reši svoj problem, treba mu poslati jasnu poruku da verujemo da ima sve potrebne kapacitete da problem reši, naravno, uz pretpostavku da je svestan da problem postoji. Ukoliko osoba nije svesna problema, treba joj ukazati na mogućnost da možda sve tegobe ne potiču od telesne bolesti, već da postoji psihički konflikt koji ona ne prepoznaje i da bi bilo dobro da se obrati psihijatru.

PSIHOTERAPIJA MOŽE POMOĆI OSOBI DA SHVATI OKOLNOSTI KOJE SU DOVELE DO POREMEĆAJA