Ko brod u boci putujem, a neću stići nikamo...
Legendarni muzičar Oliver Dragojević izgubio je bitku sa teškom bolešću i napustio nas u 71. godini života. Uz njegove pesme smo se zaljubljivali, ali i plakali, a emocija koju je delio zauvek će trajati.
Oliveru Dragojeviću je u avgustu prošle godine ustanovljen karcinom pluća, ali on se nijednog trenutka nije predao. Sa osmehom na licu se borio protiv ove bolesti, ali je njegovo srce prestalo kucati u nedelju, u pet sati ujutru, u bolnici u Splitu.
Život ga nije mazio, te je tako kao priznati umetnik bio primoran da živi u malom stanu sa roditeljima i bratovom porodicom. Njih jedanaestoro je delilo prostorije u malom stanu njegovog oca Marka, i to sve do trenutka dok nije dobio potkrovlje u jednoj zgradi u Splitu.
- Posle mnogo godina dobio sam stan, iskren da budem. Pardon, dobili smo stan. Da moja supruga nije rodila dvojke, nikada ne bismo dobili to potkrovlje. Na jesen se selimo u naš novi dom - rekao je Oliver u jednom intervjuu koji je objavljen davnih sedamdesetih.
Kako je Dragojević stalno radio i bio na nastupima, supruga Vesna ga je uglavnom čekala kod kuće vodeći računa o deci - Davoru, Dinu i Damiru. Dok je pevač bio na službenim putovanjima, Vesna nije imala mira jer su joj javljali svakakve laži.
- Dok je Oliver na putu, telefonom mi javljaju da je poginuo, kako su ga videli sa drugom ženom i slično. Do sada su ga nekoliko
puta sahranili, a koliko su nas tek puta razveli, broja se ne zna. Eto, zato se ja nisam radovala Oliverovoj prvoj pobedi na Splitskom festivalu i zato sam dugo bila protiv toga da se bavi pevanjem. Plašila sam se da se ne promeni. Zavolela sam ga zato što je bio duhovit, srdačan, jednostavan, drag i iznad svega, u pravom smislu reči, dobar. Da nije ostao takav, ne bismo bili zajedno - ispričala je jednom prilikom Vesna, a Oliver je tada dodao:
- Moja supruga rekla bi vam da je za dug brak u kući važno imati dva banja (kupatila). U biti, Vesna i ja nemamo vremena da se posvađamo jer sam malo kad kući zbog posla i nastupa. I kad se svađamo, svađamo se tišinom. Važno je međusobno razumevanje, tolerancija. Kako postaješ zreliji, shvaćaš neke svoje greške pa ih više ne ponavljaš - istakao je pevač. Neumorni Splićanin o ljubavi je pevao do poslednjeg daha, a pričao je da je u životu imao mnogo sreće.
- Da, imao sam sreće. Kad se sad setim svih opasnosti na moru u kojima sam mogao izgubiti glavu, prevrnuti se i utopiti, mogu reći da sam imao sreće. Sretan sam i što imam tako dobru
ženu, koja me nakon svakog puta dočeka s onim što najviše volim, tanjirom domaće tople supe. Uz to se najbolje restartujem. Niko ne kuva bolje od moje Vesne. Razveselim i ja nju parfemom koji je naručila da joj kupim ili nekom drugom sitnicom. Ja sam vam čovek od starinskih običaja, koji uživa u malim stvarima, toplini doma, domaćem jelu, deci, unucima. A Vesna je odlična baka, ona je ta koja pamti sve rođendane, imendane, kupuje poklone, jako je brižna i pažljiva - pričao je pevač.
Vedar duh i pozitivne misli Olivera nisu napustili ni kada je saznao da ima karcinom na plućima.
- Osećam se super. Verujte mi ako vam ovo kažem, jer samo pozitivnim mislima uspeću da se izlečim, sve u protivnom me vodi u totalni ambis - bio je optimističan Oliver Dragojević u decembru 2017. godine.
Vreme je uglavnom provodio kod kuće, uz porodicu i pesmu.
- Znate, ujutru ustanem, uzmem gitaru i počnem da sviram, i tako po ceo dan. Nije mi teško, gledam na to kao na jednu vrstu rekreacije.
Iako je bolest rasla, Oliver se nije predavao. Ni u poslednjim trenucima nije želeo da posustane, pa je sam sebe ohrabrivao:
- Dobro sam, mogu da kažem da se ne osećam kao da sam bolestan. Da ne moram da idem na hemoterapije, mislio bih da nemam nijednu tegobu. Naravno, lekove pijem, i sve onako kako mi je propisano. Kada ne idem na hemoterapije, veoma volim da dođem u vikendicu u Veloj Luci, gde obožavam da sviram i pevam. To me jedino ispunjava u ovim danima. Strašna je stvar kada bolest napadne čoveka, ali ako se borite, uglavnom dobijete bitku. Verujem da ću je dobiti. Kažu da je muzika lek, zato stalno sviram i na taj način se, možda čudno rečeno, najbolje lečim - pričao je Oliver za “Blic”.
Iako je trebalo da se leči i u inostranstvu, Dragojević je po nalozima hrvatskih lekara ostao u zemlji.
- Nisam mogao da odem na lečenje u Nemačku jer mi lekari nisu dali. Rekli su mi da to može loše da utiče na moje zdravlje i da smatraju da je najbolje da se lečim u Hrvatskoj. Rekli su mi: “Gospodine Dragojeviću, visinske razlike, putovanje avionom, to nije dobro za vaše zdravlje”, pa sam iz tog razloga ostao ovde - rekao je ovaj vrhunski muzičar.
Da je bio svestan situcije i da je želeo da uspe svedoči i njegova rečenica:
- Kao svaki bolesnik, tako i ja vodim bitku. Ovo su one najvažnije bitke koje neko mora da izgura i bude pobednik. Jako sam pozitivan, jer jedino se tako može sve pobediti, drugačije je jako teško. Vidite, ja ne želim da prestanem da se borim i boriću se do poslednjeg atoma snage - govorio je Dragojević.