(Ne)izlečiva dijagnoza
Pred dijagnozom tumora koji se s bubrega proširio na gotovo ceo kičmeni stub i zapretio da od zdravog četvorogodišnjeg dečaka načini paraplegičara ustukli su svetski priznati neurohirurzi. Najbolje klinike iz Memfisa, Istanbula, Pariza očajnim roditeljima poslale su isti odgovor - malom Jovanu Rusiću nema spasa, takav tumor niko neće operisati. Ispostaviće se - niko osim srpskih doktora.
Strah da iz komplikovane operacije ovaj dečak ne izađe kao nepokretna osoba, bez mogućnosti kontrole mokrenja i stolice, paralisao je neke od najboljih neurohirurga Amerike, Turske i Francuske. I dok se većina njih nije ni usudila da bar uzme u razmatranje njegov slučaj, a klinika iz Instanbula tražila 50.000 evra za odstranjivanje tumora uz 100 odsto šanse za nastanak paraplegije, volja dr Miljana Mihajlovića, neurohirurga iz beogradskog KBC Zemun, bila je jača od svakog straha. Nakon operacije koja je trajala gotovo 10 sati, mali Jovan izašao je kao pobednik - potpuno pokretan, zdrav, srećan i nasmejan.
Nažalost, veličina doktorske profesije često bude nevidljiva pod velom priča o mitu, korupciji ili nestručnosti srpskih lekara. I gotovo se uvek brže prenese loša vest od one dobre. A upravo tih dobrih ima nebrojeno. U svakom trenutku, u svakoj od hirurških sala u bolnicama širom Srbije neki doktori ulaze u deseti sat operacije, u deseti sat borbe iz koje odbijaju da izađu kao gubitnici. Nisu popili popodnevnu kafu, nisu ručali, noge i ruke više ne osećaju od umora, ali su i dalje tamo, bdiju nad pacijentom. A za svoje zasluge nikada ne traže pohvale. Dovoljno priznanje im je, kažu, pacijentov osmeh nakon uspešne operacije.
Baš poput inostranih doktora, Jovanovi roditelji mogli su da odustanu, da se pomire sa novonastalom situacijom. Da se vode mišlju „ako stručnjaci iz Amerike ne znaju, kako će ovi naši znati“. Na svu sreću, nije bilo tako.
Oni su u najtežem trenutku izabrali da veruju. Da veruju u srpski inat, u stručnost naših hirurga, anesteziologa, tehničara. Odlučili su da život svog deteta u potpunosti povere našim lekarima. I baš poput mnogih, nisu pogrešili - Jovan je sada srećan i zdrav dečak koji se, nadam se, za nekoliko godina neće ni sećati kroz kakve je muke prolazio.