Kako Albanci idu ka svom cilju stvaranja velike Albanije

Albanski zvaničnici poručuju da početkom sledeće godine granica između Albanije i Kosova neće postojati.

Očekivano, najava ministra dijaspore Albanije Pandela Majka, koji je jutros rekao da više neće biti granice između Albanije i Kosova, već je naišla na oštre reakcije u srpskoj javnosti.

Prvi mu je odgovorio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je njegovu najavu ocenio kao neozbiljnu i neodgovornu, uz opasku da služi samo da dodatno pogorša odnose u regionu.

- Enver Hodža je mrtav, a od velike Albanije nema i neće biti ništa. Kosovo i Albanija nemaju granicu, već je to granica između Srbije i Albanije duga 111 kilometara - naveo je Đurić.

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da su Kosovo i Albanija od 2009. potpisali više od 10 bilateralnih sporazuma.

- Najava ministra dijaspore Albanije Pandela Majka da će granice između Albanije i Kosova biti otvorene od 1. januara predstavlja nastavak njihove funkcionalne integracije kojom se, suštinski, ali ne i formalno, realizuje ideja velike Albanije - smatra Proroković. On podseća da je 2006. Kontakt grupa rekla da se definišu tri principa u vezi sa budućnošću Kosova i da je jedan od njih bio da nema ujedinjavanja sa nekom susednom državom.

- Formalno, Albanci su shvatili da ne mogu da proglašavaju nekakvu veliku Albaniju i da se tako ujedinjuju, ali oni stvaraju funkcionalnu integraciju i jedan privredni, kulturni, obrazovni i trgovinski sistem - ocenio je Proroković.

Međutim, kako navodi, sa našeg stanovišta sporan je i njihov sporazum o vojnoj saradnji i to što su Priština i Tirana duboko ušle u bezbednosno povezivanje.

Na pitanje da li sve to predstavlja stvaranje velike Albanije, Proroković kaže da Albanci formalno-pravno za to nemaju podršku niti ovlašćenje, ali da je suštinski odgovor potvrdan.

- To je stvaranje jednog prostora međusobno uvezanog i integrisanog od Kosovske Mitrovice do Drača i, posmatrajući sa albanskog stanovišta, to nije ništa sporno, to je njihov cilj koji možemo da prepoznamo - navodi on.

Kaže i da Srbija mora dosta toga da preduzme u bilateralnim odnosima sa Albanijom kako bi se taj proces usporio ili potpuno sprečio, kao i tokom pregovora Beograda sa Prištinom.

- Daljih ustupaka ne sme biti jer put koji nam oni oslikavaju, kojim će se kretati vrlo je jasan - poručuje Proroković.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste da se na Kosovo iz Albanije i do sada ulazilo bez kontrole, ali to nije bio slučaj u suprotnom smeru. Krajem maja, kada je ovakva odluka i formalno doneta u kosovskoj skupštini, mnogi su je protumačili kao još jedan korak ka formiranju tzv. velike Albanije. Taj projekat Albancima nije stran već čitav vek, ali se do sada završavao na lepim željama.