U falsifikovanim lekovima i cement i krema za obuću
Lekovi za cirkulaciju i srčane tegobe, vijagra, pa i citostatici koji sadrže cement, ali i kremu za obuću - to se našlo među zaplenjenih 100.000 falsifikata koji predstavljaju veliku opasnost ukoliko dospeju do pacijenata.
To pokazuju podaci Uprave carina Republike Srbije za 2017. godine, a samo u prvih šest meseci tekuće godine zaplenjeno je skoro 200.000 jedinica raznih medikamenata i suplemenata.
Radmila Jovanić, iz Sektora za kontrolu primene carinskih propisa Uprave carina Republike Srbije, za “Blic” ističe da je tržište falsifikovanih lekova jedno od najbrže rastućih kriminalnih delatnosti, te da pitanje krijumčarenja takvih lekova predstavlja goruću temu u celom svetu, pa i u Srbiji.
- Ovakvi lekovi imaju nedostatak u kvalitetu, što se ogleda u sastojcima koji su neodgovarajućeg kvaliteta ili su pak falsifikovani, često ne sadrže aktivne supstance ili su aktivne supstance u pogrešnoj dozi i najčešće se proizvode ilegalno u nehigijenskim i opasnim uslovima - ističe Jovanićeva.
Prema njenim rečima, falsifikovani lekovi predstavljaju opasnost za korisnike.
- Zabeleženi su slučajevi da su u falsifikovanim lekovima pronalažene materije poput cementa, krede, borne kiseline, arsena, kreme
poliranje obu- će koja lekovima daje sjaj, što predstavlja veliki rizik za zdravlje onoga ko takav lek koristi. Zato je važno podići svest građana o štetnosti falsifikovanih lekova koji se kupuju na neovlašćenim mestima i putem interneta. Upotreba takvih lekova nekada može završiti i smrtnim
ishodom - upozorava naša sagovornica.
Dodaje i da je alarmantna pojava da se sve češće lekovi prodaju preko intemeta, na raznim portalima za oglašavanje, pa čak i preko društvenih mreža.
Gordana Perišin iz Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja
Republike Srbije, kaže za “Blic” da se borba protiv falsifikovanih lekova i medicinskih sredstava mora voditi koordinisano i kontinuirano, jer su se falsifikati u nekim državama uvukli i u regularan lanac snabdevanja tržišta.
Ona ohrabruje građane da prijave sve sumnjive
lekove jer je i krađa lekova u evropskim državama sve učestalija, pa je poželjno pratiti lanac distribucije od veleprodajnih do maloprodajnih objekata.
- Većina zdravstvenih radnika prijave o sumnji na falsifikat lekova podnosi preko obrazaca, ali se prijavljivanje može vršiti i elektronskom poštom i telefonski preko Ministarstva zdravlja. Po prijavi, radi se uzorkovanje proizvoda, zatim kontrola u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji, a do tada se povlači
proizvod iz prometa – objašnjava Perišin.
Kako ističe, poslednjih godina meta falsifikovanja su i citostatici, a uz pomoć MUP-a vodi se pravi rat sa internet prodajom falsifikata veterinarskih preparata, neregistrovanih lekova, doping sredstava za sportiste…
- Dijetetski suplementi se sve češće falsifikuju, a šverc sve pomenute robe odvija se brodovima, automobilima, i to upakovane čak i kao dečje igračke i bombone - priča nam Perišin.