Posvećenost

Šta je nesumnjiva prednost Aleksandra Vučića i svakako neupitni nedostatak unesrećene opozicije? Posvećenost poslu.

Vučić je fanatizovan tip u poslu koji radi. Ko ga poznaje veoma dobro, zna koliko je generalno teško sa njim raditi, jer kod njega ne postoji reč „odmor“. Da budem iskren, lično nema šanse to da pratim, te nikako ne bih voleo da me bog kazni i da budem u nekom njegovom bližem okruženju saradnika. To automatski znači da te porodica zaboravlja i da si na raspolaganju dvadeset četiri časa. O vikendu, ne daj bože godišnjem odmoru, možeš samo da sanjaš. Ipak, to je jedini put da uvek pobeđuješ i da u politici traješ.

Opozicija je sve suprotno tome. Lenji kao panjevi, naviknuti na život po ključu „kombinacije“, bez želje da se zavuku u neki zaselak kako ne bi isprljali svoje salonske cipelice, protiv ovakvog Vučića gotovo da nemaju nikakve šanse. Najveći deo njih spava do podne, onda pomalo tvitne iz nekog kafića i misli kako je mnogo pametan. Da ih pitate za neki toponim u Srbiji ili da li su obišli neku opštinu, a da nije beogradski krug dvojke, kladim se u šta hoćete da veze sa tim nemaju.

Više puta sam bio prisutan kada mi Vučić pokazuje hrpu papira, raznoraznih dokumenata, kojih ima bar po 200-300 strana i kada mi kaže da to mora u toku dana da pročita. Da budem iskren, ja 200-300 strana čitam bar dva do tri dana, a on to manijakalno iščita tokom radnog vremena, koje inače počinje negde u 05.30 kada većina nas ne zna ni gde se nalazi. On u toku dana stigne da se sastane sa ko zna koliko ljudi, da ode i otvori fabriku, da razmišlja o strategiji za Kosovo i Metohiju, da sasluša sve o stranačkim mukama i problemima, da uvidi šta mu protivnici spremaju i, što je najluđe od svega - da još dodatno uči. Da li je neki od jezika koji nije do kraja savladao ili nešto iz političke teorije i istorije, nebitno je, jer pohvalno je što uopšte uspeva da se nadograđuje pored svih obaveza. Nekom ovo deluje smešno i kao preterivanje, ali mi koji ga poznajemo znamo da je to tako. Na godišnji odmor, bar koliko znam, nije otišao brat bratu punih 15 godina, ako ne i duže.

Da se razumemo, ne kažem da bi svako ovako trebalo da živi i da radi, čak naprotiv. Nema šanse da bih to ikada poželeo čak ni najgorem dušmanu, jer je to ubitačni tempo. Ipak, u politici se ništa ne prepušta slučaju. To je Vučić odavno savladao i čini mi se da je Jovo Bakić jednom prilikom ispravno definisao Vučića i njegove protivnike - Vučić živi za politiku, a oni žive od politike.

Ne možeš Vučića da pobediš tako što ćeš u godini u kojoj se mnogo toga odlučuje o Srbiji, a dodatno tvrdiš da će možda biti izbori, kao lider nekakve opozicije otići na more i tamo se sav razgaćen fotografisati. To je nedopustivo i to pokazuje koliko si ti kao nekakav lider opozicije neposvećen svom poslu. Time šalješ poruku da ako ti se slučajno zalomi da budeš vlast, da ćeš biti tako opušten, a to u Srbiji nije moguće. Sećam se dobro naših opozicionih dana, posebno kada se osećalo da imamo šanse da pobedimo Tadića i njegov režim. Nikom nije padalo napamet da ide na more i da se odmara, već se tokom leta spremala strategija za jesen i kako da se priđe narodu. Tada smo kao nikada obilazili Srbiju, jer je Srbija tokom leta prepuna događaja. Hteli smo da nas narod vidi i upozna. Danas, posle toliko godina, na tim istim događajima mogu se videti samo aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke i to sa sve lokalnim liderima stranke ili sa nekim od poslanika. Po suncu, kad najgore upeče, Vučić ide i otvara fabriku, dok se neki razgaćuju po moru.

E, to je ono zbog čega će Vučić uvek pobeđivati ovakvu nesrećnu konkurenciju.

Vučić je fanatizovan tip u poslu koji radi. Ko ga poznaje veoma dobro zna koliko je teško sa njim raditi