Džez mora da ima gruv, mora da ljulja
Za džez me je opredelio Majls Dejvis. Kad sam čuo Majlsa Dejvisa prvi put, ja sam bio gotov, ja sam poludeo. I to je bilo strašno. I dan danas kad čujem ja uživam, kaže bubnjar Lazar - Lale Tošić.
Jedan od najistaknutijih džez muzičara sa ovih prostora ovogodišnji je i dobitnik nagrade Nišvila za životno delo. Tošić je ostavio neizbrisiv trag i bio žila kucavica dve najznačajnije formacije sa ovih prostora - i kada je reč o velikim orkestrima (Big bend Radio-televizije Beograd) i kombo sastavima (Sekstet Marković - Gut).
- Džez mora da ima gruv, mora da ljulja. Kad čujete, morate odmah da krenete da skakućete, objašnjava Tošić suštinu džeza.
Bubnjeve je počeo da svira još 1955. pored starijeg brata.
- Moj stariji brat je mislio je da je mnogo talentovaniji od mene. Međutim, ja sam iz prikrajka posmatrao o čemu se radi i već pravio svoje planove. Desilo se da pogodi svirku na dva mesta - jednu u Kraljevu, drugu u Mataruškoj banji i kako nije mogao na obe da ode, kada su došli ovi iz Mataruške banje, on kaže sviraće moj brat, on je talentovaniji od mene. To je bila moja prva svirka. Za Beograd sam otišao 1959. i počeo ozbiljnije. Naišao sam na dobre ljude, dobre muzičare i tako sam krenuo da pravim karijeru koja je bila duga, teška i dobra - rekao je Tošić juče u Nišu, pokušavajući da savlada emocije i suze u očima.
On je priznao da je sekstet Marković - Gut bio vrhunac i njegove karijere i svih onih koji su sa njim nastupali u tom sastavu. A to su Stjepko Gut, Dimo Mitrović, Mića Marković, Mika Zlatković,
Miša Krstić i Miša Blam.
- Prošli smo sve moguće festivale u Evropi, bili na Kubi, snimili osam albuma, i mislim da je to nešto najbolje što je ova zemlja imala - rekao je iskusni džezer.
Upitan da uporedi sadašnje i tadašnje džez muzičare, Tošić je rekao:
- Ono je bila ozbiljna ekipa, ozbiljan rad i ne mogu još da uporedim s nečim što se danas dešava, ne želim nikoga da potcenim, ali mislim da ovi mladi moraju još da se dokazuju. Ima mnogo talentovane dece. Oni treba da daju zajednički pečat, ali i svoj pečat. Džez muzičar, ako nema nešto svoje, ne može da ostvari neki bolji utisak.
Tošić je skoro 20 godina bio stalni član Big benda RTS, u koji je došao zahvaljujući čuvenom bubnjaru Radetu Milivojeviću - Nafti.
- Nafta je bio divan lik, odličan bubnjar i bio je čovek. On me je prepuručio kod Bubiše Simića. Kaže, Bubili, imam jednog Kraljevčanina, dobro svira soul. A ja sam pre toga bio sedam godina u Nemačkoj i svirao sam po američkim klubovima. Svirli smo dobru muziku - soul, džez povremeno i kantri. I tako sam naučio neke stvari, pa kada su me čuli u Big bendu, njima je baš trebao taj stil svirke. Oni su bili na prekretnici, hteli da se modernizuju, došao sam im kao kec na jedanaest. A ja sam želeo da sviram upravo tradicionalni džez, ono što je baza, za šta mi se pružila prilika tek 10 godina kasnije, kada se sastavila ekipa u sekstetu Marković - Gut. Svirao je sa mnogim velikanima kao što su Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Džon Hendriks, Natan Dejvis, Roj Hargruv, Bred Lili, Dajana Šur, Don Menza, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker, Džon Fedis, Čak Findli…
- Imali smo za gosta Alvina Kvina, crnac, bubnjar. Strašno, tu odmah imate tremu. Bio je prepotentan, ali kada je seo da svira, ja sam se zgranuo. Posle njegovog gostovanja ja sam skinuo njegove pokrete i već sutradan sam drugačije svirao - kaže Lazar.