Četiri ključna dokaza na sudu protiv Zorana
Blato na pantalonama, krv u „mercedesu“, veštačenje mobilnih telefona, kao i iskazi svedoka, samo su neki od teško oborivih dokaza protiv Zorana Marjanovića koji ga terete za svirepo ubistvo supruge.
Dopunjena optužnica protiv Zorana Marjanovića potvrđena je u četvrtak od Višeg suda u Beogradu. Tekst napisan na više od 60 strana u kojem je tužilac izneo dokaze koji su prikupljeni za dve godine i četiri meseca, od kada je Jelena Krsmanović ubijena, bio je više nego dovoljan da Viši sud zaključi da postoji opravdana sumnja da je Zoran Marjanović u kanalu kod nasipa u naselju Crvenka u Borči ubio svoju suprugu.
BLATO NA PANTALONAMA
Veštačenja koja su izvedena tokom istrage ubistva Jelene Krsmanović dovela su do krucijalnih dokaza koji terete Zorana Marjanovića. Najveći od tih dokaza je blato na Zoranovim pantalonama koje odgovara blatu iz kanala u kojem je pevačica pronađena mrtva 2. aprila 2016. godine.
Kako stoji u optužnici koja je potvrđena, veštačenje blata obavio je Nacionalni kriminalistički tehnički centar 4. septembra 2017, samo 10
dana pre nego što je Zoran uhapšen.
- Prema nalazu i mišljenju NKTC, proizilazi da sporni uzorci: trag zemlje sa desne nogavice Zorana Marjanovića visine 10,5 cm, trag zemlje sa desne nogavice visine 19 cm Zorana Marjanovića, trag zemlje sa leve nogavice visine 25,5 cm pantalona Zorana Marjanovića i uzorci zemlje iz kanala u blizini mesta gde
je pronađeno telo oštećene imaju isti molekularni sastav - piše u optužnici.
KRV U KOLIMA
Pored blata, dokaz koji ukazuje na to da je Zoran počinilac ovog monstruoznog krivičnog dela jeste pevačicina krv na zadnjem sedištu Marjanovićevog „mercedesa“.
- DNK izolovan s naslona zadnjeg sedišta putničkog vozila marke „mercedes“pripada Jeleni Marjanović, a po svom intenzitetu odgovara jačem tragu krvi - ukazuje tužilaštvo u optužnici protiv Marjanovića.
Kako stoji u optužnici, iako se radi o vozilu kojim je najčešće upravljala Jelena, odnosno upravo zbog toga tužilac je postavio pitanje odakle jači trag njene krvi na zaslonu zadnjeg sedišta.
MOBILNI TELEFONI
Takođe, jedan od dokaza je i veštačenje mobilnih telefona pokojne pevačice, Zorana Marjanovića, ali i njegovih članova porodice.
Na osnovu tog veštačenja,
kako stoji u optužnici, Zoran Marjanović svesno je isključio svoj telefon čim je stigao na nasip da bi ga ponovo uključio u 17.04, na mestu gde je bazna stanica locirala pevačicin telefon.
Tužilac je u optužnici ukazao i na još jednu bitnu stvar - iskaz Zorana Marjanovića, gde tvrdi da je, pošto se Jelena popela na nasip da trči, on ostao sa njihovom ćerkom 15-20 minuta ispod nasipa, te da su tek onda krenuli u laganu šetnju njoj u susret. Prema rečima tužioca, a osvrćući se na veštačenje mobilnih telefona, to je gotovo nemoguće jer bi to praktično značilo, s obzirom na to da
se Jelena popela na nasip u 16.38 (kada je on isključio telefon), da se Marjanović popeo na nasip 15-20 minuta kasnije, u 16.53, odnosno u 16.58 i lagano krenuo ka drugoj rampi. To je nelogično jer on nije mogao sa detetom od pet godina da pređe 1.100 metara za šest minuta.
SVEDOCI
Svedočenja ljudi koji su se 2. aprila 2016. godine našli na nasipu pre ili posle perioda kada se dogodilo svirepo ubistvo nesrećne pevačice predstavljaju još jedan od bitnih dokaza koji su pokazali da postoji opravdana sumnja da je Zoran ubio Jelenu.
Naime, u optužnici u koju je „Blic” imao uvid oni su ispričali da su videli Zorana i Jelenu na livadi ispod nasipa sa ćerkicom. Zoran, Jelena i Jana su se na toj lokaciji zadržali oko sat vremena, a potom su krenuli na nasip. Zapravo, prema rečima svedoka, devojčica nije u prvi mah krenula za roditeljima, već se Zoran po nju vratio nakon 15 minuta i odveo je do svog automobila koji je bio parkiran u blizini. Nakon toga, prema njegovim rečima, Zoran se automobilom “dosta brzo” udaljio u nepoznatom pravcu. Jelena nije bila sa njima.