Da ne bude kasno

Strancima manjka radne snage, a naše radnike traže zvaničnim kanalima, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje. Upiti sa svih strana gotovo svakodnevno stižu, bilo iz Nemačke, Hrvatske, Slovenije, Portugalije, arapskih zemalja, a zahtevi su šaroliki, od sezonskog poljoprivrednog radnika do lekara.

Verovali ili ne, ali iz Katara, najbogatije zemlje na svetu, nedavno je stigla molba da im ambasada u Srbiji pomogne da dođu do naših medicinskih sestara. Rekla bih na sreću, ali zainteresovanih nije bilo. Na nesreću, međutim, mnogo naših građana istovremeno je otišlo u evropske zemlje da rade kao vozači, poštari, kuvari, konobari, čak i berači malina. Danas zarađuju najmanje duplo nego što to mogu u Srbiji. Možda je u redu da u inostranstvo idu profesije koje teško nalaze posao u našoj zemlji. Državi bi se, dakle, mogao oprostiti odlazak krojača, konfekcionista i ljudi za koje ovde jednostavno nema posla. Da li, međutim, iz Srbije koja na veliko proizvodi maline, jabuke, paprike... treba pomagati odlazak poljoprivrednih radnika. Da li je nemoguće zadržati i vozače, medicinske sestre, lekare...

# Da li je nemoguće zadržati i vozače, medicinske sestre, lekare...

Na tržištu rada danas se najlakše snalaze inženjeri informacionih tehnologija, građevinski inženjeri, mašinski inženjeri, farmaceuti, kuvari, pekari, frizeri, moleri, zavarivači. Ni oni možda nisu zadovoljni svojim platama u Srbiji, ali su ipak ostali u zemlji gde su rođeni. Satisfakciju su očegledno našli u činjenici da imaju posao i da su na svom terenu.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji istovremeno je oko 12 odsto. Posao nema, dakle, svaka dvanaesta radno sposobna osoba. Cilj Vlade je nezaposlenost 10 odsto. Možda je potrebno ubrzati se u ostvarenju tog plana. Da ne bude kasno.