Muzička kritika Čarobna frula

Piše

DVE NAJČAROBNIJE MEĐU svim imaginacijama muzičke pozornice ponele su „čarobnost“i u nazivima: jedna je „Čarobni strelac“Karla Marije fon Vebera, a druga, još čarobnija je Mocartova „Čarobna frula“, njegovo testamentno remek-delo, nastajalo paralelno sa oplakujućim „Rekvijemom“, kao svojevrsni osmeh sa ruba groba, kojim je samo genije kakav je bio Mocart, kome nema ravnog u čitavoj muzičkoj istoriji, mogao da se otrgne od svih boljki i nemaština ovog sveta i da muzikom neverovatne lepote glorifikuje upravo lepotu samu: pravednost, odvažnost, ljubav, uprkos silama mraka, nasuprot ovozemaljskim jednostavnim i prolaznim zadovoljstvima. U „Čarobnoj fruli“mogu uživati i deca i odrasli: u ranom uzrastu - prate njen bajkoviti tok, u starosti - filozofsku potku. Daje se i u marionetskim pozorištima i u Pragu reklamira sa „Ako niste videli našu ‘Čarobnu frulu’, kao i da niste bili u Pragu“; daje se i u Marionetskom pozorištu u Šenbrunu, prilagođena dečjem uzrastu prikazuje se i u „Madlenijanumu“i živi na svim svetskim operskim pozornicama. Kako je tvrdio Šuman u „Novom časopisu za muziku“- „svako u njoj može naći štošta; jedino totalni seljak neće naći ništa!“

„Čarobna frula“u Narodnoj operi u Beču još jednom je potvrdila besmrtnost Mocartovog muzičkog pera kome je svojevrsni „vetar u leđa“dao libretista Emanuel Šikaneder, tekstom punim i duhovitosti i dvosmislenosti. Dirigent Volfram Mari Mertih istakao je sve finese ove složene i rečite partiture, pune dinamičkih i emotivnih osenčenosti. Režija Helmuta Lonera donela je mistični svet Kraljice noći kao svojevrsni pandan Sarastrovoj svetlosti, uz pomoć scenariste Johana Engelsa i kostimografkinje Mari Žan Leka. Pevači - koji su i odlični glumci - jer je „Čarobna frula najčarobniji ikada napisani zingšpil - kao da su se nadmetali ko će biti kreativniji i bolji: princa Tamina tumačio je Jun-Ho Ju (svojevrsni pandan godinama angažovanim u našoj operi tenoru Hon Liju); princezu Paminu - Anja-Nina Barman.

Posebne pohvale zaslužuje doista izvanredna koloraturna sopranistkinja Beate Riter koja se „riterski“izborila sa čitavim serijama efova iz treće oktave u roli Kraljice noći. Sjajan je bio i Sarastro Štefana Černija, uvek najveće oduševljenje publike izazove par Papagena (Mihael Havliček) i Papagene (Elizaber Švarc, ali ne Elizabet Švarckof, kako se zvala sopranska diva iz druge polovine prošlog veka). Sam Papageno kada prvi put ugleda Papagenu (u pravom izdanju) otme mu se jedno ushićeno „Aaah...“na šta je i auditorijum u Narodnoj operi (Volksoper Wien) reagovao na isti način!

Drugog viteza interpretirao je Tomas Petrović (koji je, po prezimenu sudeći, našeg porekla). Ono što je posebna karakteristika bečke „Čarobne frule“su tri čarobna dečaka iz legendarnog Hora bečkih dečaka, čije uloge na našim scenama redovno tumače sopranistkinje.