Status kvo na Kosovu je najgore rešenje za Srbiju

Budućnost Srbije u demografskom, ekonomskom i političkom smislu u narednim godinama umnogome će zavisiti od ishoda pregovora sa Prištinom. Najgori scenario biće u slučaju održanja statusa kvo.

Prema istraživanju koje je radilo šest srpskih autora uz podršku Fonda za otvoreno društvo, prvi - očekivani ili realni scenario - podrazumeva da će se odnosi između Srbije i Kim normalizovati – bilo kroz razmenu teritorije ili kroz primenu Briselskog sporazuma. Drugi scenario podrazumeva održavanje statusa kvo.

Prema prvom scenariju, kao rezultat ovih procesa Srbija će se uspešno priključiti EU. Proces evropskih integracija zemlje će se intenzivirati i završiti između 2025. i 2030. godine.

Drugi scenario - budući da će pregovori Srbije sa EU biti neuspešni - što je „pesimistična“varijanta, prikazuje najveći pad stanovništva, pogoršanje ekonomskih uslova, izostanak rasta.

Prištinski list “Zeri” juče je, namerno ili ne, objavio informaciju da je reč o predlogu sporazuma o razgraničenju prema kojem bi Kosovu pripala opština Preševo, a Srbiji četiri severne opštine: Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i severna Mitrovica. Međutim, kako je za “Blic” rekao jedan od autora, ekonomista Miladin Kovačević, nije reč ni o kakvom predlogu sporazuma, već o studiji.

Kada je reč o demografskim kretanjima do 2060. godine, studija pod nazivom “Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine” pokazuje pet varijanti projekcija.

Prema rezultatima, stanovništvo Srbije bi u 2060. godini moglo, u zavisnosti od pomenutih scenarija, da se kreće u intervalu od 5,8 miliona do 3,9 miliona ukoliko ne dođe do normalizacije odnosa dve strane. Socijalne performanse države sagledane kroz najvažniju funkciju - penzioni sistem - bitno se pogoršavaju u uslovima scenarija status

kvo: neodrživ je istovremeno rast penzija i prilagođavanje u skladu sa fiskalnim kapacitetom države.

U slučaju postizanja sporazuma - prosečni godišnji rast BDP-a u periodu 20162060. iznosio bi 3,2 odsto.

Zbog zadovoljavajućih ekonomskih kretanja, učešće izdataka za penzije u BDP-u smanjilo bi se na 7,8 odsto u 2030. godini, odnosno na 5,2 odsto u 2060. Takođe, prosečna realna penzija bi u ovom slučaju rasla 1,2 odsto godišnje. Status kvo značio bi dosta niži prosečan godišnji rast BDP-a od 1,3 odsto u periodu 2016-2060.

Izdvajanja za penzije ostala bi na nivou od oko 10 odsto BDP-a do 2060. godine.

Zbog niže projektovane stope rasta BDP-a, u scenariju status kvo ne bi bilo prostora za značajnije realno povećanje plata i penzija. Nasuprot tome, u scenariju rešavanja odnosa, realne penzije će zahvaljujući širenju prostora za makroekonomski napredak biti u stalnom porastu.

Kada je reč o ekonomiji, normalizacija odnosa sa

razmenom teritorija - teritorijalne celine Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom priključile bi se Kosovu, a teritorije Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom Srbiji. Shodno tome, BDP koji su stvarale teritorijalne jedinice Srbije koje bi se pripojile Kosovu predstavljale bi gubitak za Srbiju.

S druge strane, BDP kosovskih opština koje bi bile priključene Srbiji predstavljale bi dobitak jer bi povećale postojeći BDP Srbije.

U slučaju statusa kvo održavanje postojećeg stanja, bez normalizacije odnosa i sa postojećim razgraničenjem Srbije i Kosova, neće imati direktne, neposredne efekte na visinu BDP-a Srbije, budući da obračun BDP-a koji vrši Republički zavod za statistiku ne obuhvata teritoriju Kosova zbog nedostatka administrativnih i statističkih izvora podataka.

U slučaju da do sporazuma ne dođe, neposredni neto efekti na BDP, u poređenju sa alternativom razmene teritorija, takođe su neutralni, ali globalni, dugoročni efekti će biti negativni.

U slučaju normalizacije bez razmene i statusa kvo, pomenuti dobici po osnovu BDP-a bi izostali i ostali bi samo kao godišnji gubici, redukovani izdaci Kancelarije od oko devet miliona evra godišnje.