Referendum o Kosovu, šta će biti pitanje?

Kada i ako bude postignut dogovor o Kosovu, građani će imati priliku da se o njemu izjasne. Ovo je više puta najavio predsednik Aleksandar Vučić, ali je rekao i da zasad nema s čim da izađe pred građane.

Uoči najave da će problem Kosova morati da bude rešen do kraja ove ili početkom sledeće godine usledili su komentari da to nije odluka koju predsednik može da donese samostalno, već da mora da raspiše referendum. Kada je Vučić najavio da će građani svakako imati priliku da se izjasne, usledile su kritike da on na taj način prebacuje odgovornost sa sebe. Da li je Vučiću to zaista potrebno? Šta bi za njega značio uspeh, a šta neuspeh referenduma? Da li bi u slučaju da ne prođe mogao Zapadu da kaže da je uradio sve što je mogao? Koliko je važno da referendumsko pitanje bude pravilno formulisano? I konačno, kakvo je raspoloženje građana - da li bi pristali na neku vrstu dogovora ili smatraju da se Kosova ne treba odreći ni po koju cenu?

Predsednik Aleksandar Vučić pozvao je na „spuštanje lopte“i toleranciju, jer će, kako je istakao, ionako, ako budemo u poziciji da o nečemu odlučujemo u vezi s Kosovom i Metohijom odlučivati narod svojom voljom.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za „Blic“da, ako se tumače zakonske odredbe, ne bi trebalo da bude debate da li je potrebno raspisati referendum.

- Predsednik je najavio da će ga biti i iz ugla građana je dobro da ga bude. Ključna stvar je da građani dobiju priliku da se izjasne o suštini predloga - navodi Klačar, i ističe da bi najgore bilo ukoliko ne bude nikakve javne debate, kampanje i da se referendum organizuje pro forme, kao 1998. godine kada je pitanje glasilo „da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji?“Na tom referendumu se skoro 95 procenata izašlih izjasnilo protiv.

Klačar naglašava da je javna rasprava važna, kao i da obe strane, i ona koja je za i ona koja je protiv, treba da dobiju identične uslove u kampanji.

ŠTA KAŽE ISTRAŽIVANJE?

U istraživanju koje je agencija Faktor plus radila u julu, na eventualno referendumsko pitanje da li biste prihvatili da Kosovo dobije stolicu u UN, a da Srbija uđe u EU, čak 59 odsto ispitanika odgovorilo je negativno. Tek 22 odsto anketiranih bi prihvatilo, a 19 procenata nema stav.

Vladimir Pejić iz ove agencije objasnio je da ovako formulisano referendumsko pitanje ne bi prošlo.

Kada bi na eventualnom referendumu o konačnom statusu KiM bilo pitanje da samo sever Kosova ostane u Srbiji, protiv bi bilo 44 procenta, 32 odsto bi glasalo „za“, a 24 nema stav.

Čak 61 odsto građana smatra da je referendum jedini ispravan način da se građani pitaju o delu teritorije.

REFERENDUMSKO PITANJE I (NE)USPEH

Kada je reč o referendumskom pitanju, Klačar objašnjava da ono treba da sadrži suštinu eventualno postignutog sporazuma Beograda i Prištine. Mora da bude jasno, nedvosmisleno, koncizno i nesugestivno.

Neuspeh referenduma značio bi, kaže, dve stvari.

- Na širem planu, bio bi to uvod u političku krizu. S druge strane, bio bi i prvi politički neuspeh Vučića od 2012. godine - navodi on.

Posle bi, kaže, mogla da uslede dva puta.

- Prvi, da Vučić kaže „pokušao sam, nisam dobio podršku“, da promeni agendu i napravi otklon od evropskih integracija. Drugi put je da vanrednim izborima reši političku krizu zaključuje Klačar.