Bagerizacija
Bio je u Srbiji jednom jedan bager. Vozio ga je čovek s nadimkom Džo. Sećate se sigurno. Ako ste bili na strani na kojoj je bio Džo, onda aklamativno možete da se složite da taj bager nije završio posao. Jer da jeste, ne bi danas diljem Srbije, ne birajući vreme, godišnje doba, okolnosti i (ne)prisustvo svedoka, neki drugi bageri, sa nekim drugim vozačima neznanih nadimaka i njihovim navigatorima sumnjive profesionalne i moralne prošlosti i sadašnjosti - redom orgijali!
Poslednje žrtve te sveprisutne guseničarske pošasti bili su žitelji Dositejeve ulice u Novom Sadu. Beše sreda, kažu Novosađani da je bio lep i sunčan dan, kada je za stanare Dositejeve 11 počela mini-apokalipsa. Umesto da uživaju u popodnevnom odmoru, morali su da spasavaju glave kada se zid njihovih stanova obrušio, jer je bager počeo sa rušenjem kuće tik uz njihove domove. Bager, čijem investitoru nije izdata građevinska dozvola za ovaj posao, bager, čiji vlasnik nije imao dozvolu za radove na susednoj parceli ulice koja bi sada komotno mogla da se nazove Ulica Dositejevih žrtava.
# Umesto da uživaju u odmoru, stanari su morali da spasavaju živu glavu
Ishod još jedne senzacionalističke bagerizacije jeste privremeni smeštaj za oštećene i umalo pod ciglama i šutom žive sahranjene stanare Dositejeve 11 u Novom Sadu. Uz obećanje investitora, koji je već radio mimo zakona, „da će im uskoro naći privremene stanove“. A poruka, kada se iz ove „kombinacije“sabere dva i dva, jeste da su gradske vlasti Novog Sada, dakle, država - bili nemoćni!
Mislite da je za narod iz Dositejeve 11 utešna činjenica da ovo nije prvi slučaj kada je država bila nemoćna pred silom bagera i ostalih građevinskih mašina u stihiji nelegalnog rušenja, e da bi se onda još nelegalnije zidalo? Na Zlatiboru bi trebalo angažovati dobitnika Nobela za matematiku da prebroji sve šta je neki urbanistički genije, izvesno debelo (pot)plaćen zelenim svežnjevima, sazidao. „Siđi do reke“, rekao bi Delča, pa ako je ta reka kojim slučajem Sava, nećeš zateći sojenice, nego neke velelepne vikendice, dabome nelegalno podignute, u vlasništvu porodice pređašnjeg predsednika Republike. Ako ćemo opet na planinu, da se uverimo u nemoć države, skoknimo do Pančićevog vrha i zdanja koje nije ni kafana ni karaula, gde vlada potpuna zona sumraka nad „samoniklim“objektom neznane namene čiji ključ ima „neznani junak“....
„Pojeo vuk magarca“, stara je narodna izreka. „Prebagerisali nas“, moglo bi da se kaže u Srbiji modernog doba, kada je bezakonju, u više struktura i nivoa, dat volan u ruke.