Da li je Janković zaslužio da postane predmet podsmeha
Slika Saše Jankovića koji sa megafonom uperenim u zatvorena vrata Predsedništva Srbije deklamuje spisak pitanja predsedniku Aleksandru Vučiću predmet je brutalnih, podjednako duhovitih i malicioznih šala na račun nekadašnjeg lidera opozicije.
I, zaista, fotografija deluje groteskno, ali utisak je da su šale prenaglašene i prilično zlonamerne. Tim pre što tviter elita (popularna kovanica) koja prednjači u šalama na račun Jankovića do juče je zdušno podržavala bivšeg ombudsmana. Saša Janković je da se razumemo, svojim dosadašnjim delovanjem pokazao da je prilično neiskusan u politici. Kako drugačije objasniti ogromno protraćenu podršku od skoro 20 odsto osvojenih glasova na predsedničkim izborima. I to u rekordno kratkom roku. Njegov Pokret slobodnih građana nije se ni pošteno zametnuo, a leđa su mu okrenuli Srđan Škoro, Dušan Teodorović, Aida Ćorović, Branislav Trifunović, Boža Prelević. Nikola Kojo je brutalno više puta isprozivao Jankovića, a Dušan Duda Ivković odmah posle izbora se distancirao od ovog predsedničkog kandidata. Lutanje u političkim idejama, ideja za traženjem premijerskog mesta od Vučića, tvrdoća u razgovorima sa drugim opozicionim liderima i medijima jeste nešto što svakako može da se pripiše Saši Jankoviću.
Ipak, pomalo licemerno deluje ova tviter hajka na njega. Pre svega, od onih koji su ga do juče podržavali i žestoko ljude nagovarali da glasaju za njega. Saša Janković ima neke ideje, aktivnosti (o kojim se može diskutovati), među kojima je i ova da svakog petka ide ispred Predsedništva i traži odgovore na neka pitanja. To je, ipak, mnogo veći doprinos političkom delovanju od onih koji su napravili tviter hajku iz udobnih fotelja.
Uostalom i većina kritika na rad predsednika Vučića dolaze upravo od ljudi koji su gubitnici političke tranzicije i čije privilegije danas koriste neki drugi ljudi mnogo bliži današnjoj vlasti. I to je njihov jedini motiv za kritike, pa čak i za opne postupke koji su nedvojbeno dobri. Upravo dobar deo njih se naslađuje ovom hajkom na bivšeg ombudsmana, što dodatno čini celu priču degutantnom.
I sam Saša Janković je na Tviteru pokušao da odgovori na ove šale koje su ga vidno zabolele.
- Žao mi je zbog sjajnih i hrabrih ljudi što se neki od vas ovome podsmevaju,
ali ako vam to pomaže da se bolje osećate, ok. Ipak, najbolje ćete se osećati kada ubrzo među stotinama hiljada budete zajedno sa nama u ovom parku, dok on pokušava da izađe na zadnja vrata, krišom - napisao je Janković posle prvog dana.
Naravno šale nisu prestale. Naprotiv.
- Ključ drže ispod otirača, tek posle sam se setio. :) Ok, ako je dosta, da opet radimo nešto. U utorak će da bude lep dan za viziju Srbije kao građanske, zapadne, demokratske, prosperitetne, socijalno pravedne, sekularne, antifašističke, ekološke zemlje sa čovekom u centru pažnje - pokušao je Janković da zatvori priču.
Ova situacija je najbolja definicija plitkoće današnje političke scene, naročito njenog opozicionog dela. U Majdanpeku su danas izbori na kojima opozicija gotovo da ne učestvuje. Opozicioni lideri su jedan drugom najveći neprijatelji, čak i kad su istom savezu (vojni kamp za decu ?!) Čak i u slučaju Vjerice Radete i njenog skandaloznog tvita o Hatidži Mehmedović, nisu uspeli da se ujedine. Vapeća potreba za na novim licima čini da se od neiskusnih političara prave mesije, koji kasnije služe kao otirač za noge (ne mislimo samo na Jankovića). I tako redom... do sledećih izbora kada će im za potencijalni poraz biti krivi svi, samo ne oni.