Zeleno svetlo iz Brisela za razgraničenje
Za razliku od poruke koja je nedavno stigla iz Nemačke, juče je sa dve važne adrese iz Brisela poslat signal da je razgraničenje, kao dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova, prihvatljivo.
To je juče najpre poručio evropski komesar za dobrosusedsku politiku i proširenje Johanes Han. To je i prvi put da neko od zvaničnika iz Evropske unije, koja posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine, pozitivno prokomentariše izjave predsednika Aleksandra Vučića o razgraničenju.
- Radi se o bilateralnom rešenju, koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja. Beograd i Priština moraju da normalizuju međusobne odnose kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, a onog trenutka kada se postigne dogovor, on bi trebalo da bude poštovan od strane svih članica EU - izjavio je Han.
Slična poruka stigla je potom i od portparolke visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maje Kocijančić, koja je rekla da predsednicima Kosova i Srbije treba ostaviti prostor da se dogovore o sadržaju sveobuhvatnog sporazuma, koji će podržati međunarodna zajednica.
- EU kao posrednik ne može ulaziti u pojedine elemente. Han je tokom skupa u Austriji, ali i na svom Fejsbuk nalogu, preneo da su predsednici izneli uverenje da će bilateralni sporazum biti specifičan, pravljen po meri, a ne presedan. Dijalog Kosova i Srbije i dugoročni mir najvažniji su prioriteti za EU. Vodeći princip u finalnoj fazi dijaloga pod okriljem EU, koja je počela prošlog leta, je da se postigne sveobuhvatno, dugotrajno i održivo rešenje prema međunarodnom pravu. Treba im, na neki način, dati prostor da se dogovore o sadržaju sveobuhvatnog sporazuma, a mi, EU kao posrednik, ne možemo ulaziti u pojedine elemente - rekla je Kocijančič.
Sve je izvesnije da je razgraničenje jedna od opcija na koju bi pristali i Beograd i Priština, a profesor Instituta za javnu politiku Centralnoevropskog univerziteta iz Budimpešte Marko Prelec ocenio je i da bi Evropa trebalo da je podrži. On je u analizi za portal Politiko “Zašto bi Evropa trebalo da podrži razmenu teritorija Srbije i Kosova”, poručio da ova ideja, iako iz razumljivih razloga podstiče strepnju, zaslužuje opreznu podršku Zapada.
- Evropa, iz razumljivih razloga, veoma strepi od promene nacionalnih granica, ali diskusija o razmeni teritorija Kosova i Srbije, između kojih već 20 godina tinja sukob, zaslužuje opreznu podršku, odnosno prevazilaženje dugogodišnjeg konvencionalnog razmišljanja u zapadnim spoljnopolitičkim krugovima - naveo je Prelec.
Tenzije između Srbije i Kosova, međutim, kako dodaje, stvaraju veliku glavobolju Evropi i taj problem mora da se reši. On pothranjuje nestabilnost jugoistočnog dela EU i
predstavlja veliku prepreku na putu ka integraciji Zapadnog Balkana u savez.
- Srbija ne priznaje deklaraciju o nezavisnosti Kosova iz 2008. i zvanično smatra tu teritoriju - u kojoj dominiraju etnički Albanci - pobunjenom pokrajinom. Pet članica EU takođe nisu priznale Kosovo. Većina njih, poput Španije, i same strahuju od separatizma. Rusija i Kina sprečavaju učlanjenje Kosova u UN, održavajući ga u međunarodnom procepu - nabraja Prelec i dodaje da sve dok su u ćorsokaku, ni jedni ni drugi nemaju realne šanse da se pridruže EU.
Brisel je već jasno stavio Beogradu do znanja da mora da reši spor s Kosovom pre nego što Srbija uđe u EU, podseća Prelec, ali i naglašava da bez sporazuma koji bi zaista bio prihvatljiv za obe strane nema rešenja.
- A razmena teritorija je ključ takvog sporazuma. Opštine na severu, u kojoj Srbi čine većinu, Kosovo bi dalo u zamenu za jugozapadne delove Srbije.
Srbija bi priznala Kosovo i prestala bi da se protivi članstvu Kosova u UN; Kosovo bi se obavezalo da štiti srednjovekovne srpske manastire i preostalo srpsko stanovništvo - objašnjava on.
Na pitanje “Zašto bi Srbija pristala na takav sporazum?”, odgovara da bi to “značilo priznanje neuspeha američke i evropske politike prema njoj”.
- Kosovo se otcepilo pod međunarodnom supervizijom i pretpostavkom da će Srbija na kraju morati da prizna njegovu nezavisnost i teritorijalni integritet. Razmena teritorija omogućila bi Srbiji da kaže: “Pokušali ste da to uradite bez nas, ali nije uspelo”. Takva priznanja su veoma delotvorna, naročito kada se države suočavaju s problemima koji pogađaju emocije, kao što su istorija, identitet i teritorija - zaključio je Prelec.
ZAŠTO EU TREBA DA PODRŽI RAZGRANIČENJE OBJASNIO PROFESOR PRELEC NA PORTALU POLITIKO