Korak bliže formiranju evropske vojske
„Evropa više ne može da poveri bezbednost samo Americi“, rekao je francuski predsednik juče i pokrenuo nova nagađanja o osnivanju zajedničke evropske vojske.
- Na Evropljanima je da preuzmu odgovornost i garantuju evropsku bezbednost, a samim tim i suverenitet EU - rekao je Makron juče na godišnjem obraćanju ambasadorima u Parizu.
Iako nije direktno govorio o evropskoj vojsci, u prvim ocenama njegovog nastupa većina svetskih agencija ocenila je da su njegove reči korak bliže osnivanju zajedničkog sistema obrane Starog kontinenta, o čemu je Makron i ranije govorio i za šta se otvoreno zalaže.
Ovog puta, predsednik Francuske dodao je da bi, pored zemalja EU, i Rusija mogla da ima svoju ulogu u tom projektu, naglasivši da je uslov za to da se postigne napredak u razgovorima o Ukrajini i Siriji.
Podršku za ovaj projekat, inače jedan od stubova „nove Evrope“za kakvu se Makron zalaže, ima u Angeli Merkel. Nemačka kancelarka je u martu ove godine javno podržala Makronovu ideju, dodajući da bi ona trebalo da bude otvorena i za Veliku Britaniju po izlasku iz EU. Nekoliko meseci ranije načinjen je i prvi korak ka osnivanju takvog sistema. U novembru ministri spoljnih poslova i ministri odbrane 23 zemlje članice EU, predvođene upravo Nemačkom i Francuskom, potpisali su odbrambeni pakt PESCO (Permanentna strukturna odbrambena saradnja), koji se smatra ključnim za uspostavljenje buduće vojske Evrope.
Iako ne definiše kako bi buduća vojska mogla da izgleda, za sada je na stolu 47 projektnih predloga, među kojima i formiranje transportnih bolnica, logističkih centara, zajednička obuka oficira i formiranje Evropskog centra za krizne situacije. Prema pojedinim navodima, buduća evropska vojska imala bi sopstveni budžet, jedinstvenu komandu i EU grbove.
Kao podsticaji na formiranje vojske EU, evropski zvaničnici još tada su navodili nejasnu posvećenost američkog predsednika Donalda Trampa administraciji NATO-a, ali za sada tvorci PESCO-a insistiraju na tome da će EU projekat biti paralelan sa operacijama Severne alijanse.
Reč je, inače, o prvom pokušaju da se oformi odbrambeni pakt Evrope još od pedesetih godina. Tada je sporazum blokirala Velika Britanija, a oživljavanje te ideje pokrenule su upravo Francuska i Nemačka nakon Bregzita.
DEO EVROPSKE ODBRANE MOGLA BI DA BUDE I RUSIJA, POD ODREđENIM USLOVIMA
Sudeći po izjavama evrpskih zvaničnika, ideja koju predvodi Makron i o kojoj sve češće govori, ima podršku u Briselu.
Ruku za zajedničku vojsku već je podigao mađarski premijer Viktor Orban, dok je Žan Klod Junker još 2016. godine rekao da je „stvaranje evropske armije neizbežno, jer je malo verovatno da će SAD u budućnosti brinuti o bezbednosti Evrope“. On je dodao da je „to muzika budućnosti i ona već svira, ali je mnogi Evropljani za sada ne čuju“.