Za suvenire početni ulog 10.000 dinara
S rastom broja turista u Srbiji, raste i potreba za suvenirima. Dobrih ideja za ovu vrstu posla za koja su početna ulaganja od 10.000 dinara pa naviše, ne manjka, ali presudno je izraditi biznis plan i dopreti do kupaca.
Pre dvanaest godina svega dvadesetak proizvođača se bavilo izradom suvenira, danas njihov broj je je preko dve hiljade. Sve može da bude “uspomena za poneti” - magneti, čokanjčići sa rakijom, frule, testije, tanjiri, figurice, nakit, torbice, vrećice, slike, ćilimi, šustikle, otvarači, kape... Pa i minijaturni stog sena koji stane na dlan i košta 150 dinara, koji je autentični suvenir iz Srbije.
Njihova izrada može da se obavlja bukvalno od kuće ili stana gde živite, a posao da bude porodična manufaktura. Početna ulaganja su mala, od 10.000 dinara pa i nekoliko puta više, zavise od vrste materijala, a ni alat nije skup. Investicija se uvećava sa brojem komada i složenosti izrade, odnosno što je suvenir luksuzniji, veće su investicije, ali one se brzo isplate, a zarada bude dupla od uloženog. Svako ko ima ideju, bilo koji zanat, umešan je nešto da uradi, može da se bavi njihovom izradom.
- Suvenir je nešto što treba da stane u džep, što je „uspomena za poneti“, male cene, lak za transport i da ima autentičnost lokacije puta na koji se odnosi. Nekada su turisti bili spremni u proseku da izdvoje pet evra, danas dva-tri evra - priča Ana Jovanović iz „Suvenira Srbije“, portala na kojem se može naći na stotine suvenira koji se izrađuju u celoj Srbiji.
Njihov autentični proizvod su specifični magneti, gde su spojili srpsku tradiciju i običaje.
- Našli smo štampariju, mi smo osmislili pripremu, štampar izrađuje magnete, liciter mala srca, imamo ženu koju angažujemo da hekla male šustiklu, opančara da izradi opanak i eto suvenira - priča Ana.
Šta ćete prodati, zavisi od trenutka, ali i sreće. Nekad i hobi može da se pretvori u šansu za zaradu. Međutim, vrlo je važan kontinuitet i kvalitet u proizvodnji, da poznajete kulturu, tradiciju i istoriju i ono što je najpresudnije je da ste dobar prodavac. Dobra distribucija može da bude i onlajn, preko društvenih mreža.
- Uvek morate imati na umu da niko za vas neće prodati, zato morate naći
način da doprete do kupca. Obavezno bi trebalo obilaziti mesta gde su turisti, povezati se sa lokalnim turističkim organizacijama i Turističkom organizacijom Srbije - ukazuje Ana.
Onlajn kupci uglavnom su firme i organizacije, neko ko je ranije poklanjao rokovnike i hemijske.
- Ključno je da nemate oscilacije u kvalitetu izrade, ali i da možete brzo po potrebi da napravite zahtevanu porudžbinu - ističe Ana Jovanović.
Ručni radovi su i dalje na ceni, a oni su izbor starijih generacija. Dosta su traženi pirotski ćilimi, ali im je i veća cena.
- Mlađe generacije traže proizvode vezane za nove medije i informacione tehnologije. Pravi bum kod mladih turista koji sve više pohode Srbiju bio bi vezan za te tehnologije, a kod nas postoji apsolutni nedostatak takvih ideja i proizvoda - ukazuje Dragana Popović iz „Serbia arta“, firme koja na tržištu suvenira u Srbiji postoji osam godina, a u Crnoj Gori čak dve decenije.
Međutim, ono što jeste ozbiljna pretnja ovom biznisu jesu suveniri iz Kine, nelojalna konkurencija i potpuni izostanak sistemske zaštite od plagijata.
- Za industrijsku proizvodnju potrebna su ozbiljna ulaganja, obučena radna snaga i dizajneri. Tržište je sve ozbiljnije, kako se pomeraju granice, prati savremena kretanja u svetu. Dobra ideja zahteva i kvalitetan materijal i korektnu izradu - ukazuje Popovićeva.