Ja sam kod kuće i tamo i ‘vamo
Čuveni glumac posebnog i izuzetnog umetničkog volumena, i zavidnog opusa koji je poslednjih godinu, dve osvajao i publiku i kritiku, između ostalog, rolama u serijama “Vere i zavere”, “Senke nad Balkanom”, raznim filmovima, postignućima u inostranim produkcijama među kojima je i čuvena američka serija “Fargo” - bio je u žiriju ovogodišnjeg, prvog Dunav film festa
NA ZATVARANJU FESTIVALA 23. avgusta, pod zvezdanim nebom u ambijentu čuvene Smederevske tvrđave rađen je ovaj razgovor. Susretljiv, nonšalantan, diskretan a uzbudljiv kako to sa velikim talentima biva, govorio je o sebi, glumi, filmovima…
Govoreći o prvom Dunav film festivalu, na kome je u četiri selekcije - od kojih je jedna takmičarska - prikazano 35 filmova, između ostalog je rekao:
- Ideja za festival je zaista dobra. Dunav povezuje deset zemalja, I uopšte reka kao simbol povezivanja ali i menjanja, protočnosti... inspirativna je, snažna. Volimo rečenicu - ako stavite prst u more, povezani ste sa celim svetom. Tako je i sa rekom. Takmičarska selekcija festivala je, rekao bih, nadmašila njegovo rođenje, odnosno činjenicu da je reč o prvom izdanju. Ozbiljnošću zapravo daje sliku etabliranog festivala. Videli smo neke zaista veoma dobre filmove. Okruženje i tvrđava tvore posebnu atmosferu, daju ovom festival bitnost, posebnost na festivalskoj mapi ne samo u regiji nego i u Evropi, odišu snažnim potencijalom.
U kom smislu?
- Ima ovo mesto šarm koji je zanimljiv filmašima. Uz šarm ima i, ajmo reć, neku naročitu nežnu grubost koja, mislim, na neki način fali razvijenoj Evropi. Tamo svaka kocka ima svoj propis i svoje mesto, a ovde ima neke divlje lepote. Neko bi možda s pravom sad govorio o kontraargumentima, znam. No... U svakom slučaju film je uvek pank, bunt... Hoću reći, umetnost je uvek subverzivna. A ovo mesto na neki način objedinjuje sve to.
A šta je aktuelno u vašoj zanimljivoj karijeri, na Filmskom festivalu u Nišu gledaćemo vas u filmu “Agape”…
- To je film u kome smo zapravo preispitivali iskorišćavanje moći, nadmoći, tabue, klišee… Ne osuđujemo, preispitujemo. Aktuelnost u mojoj karijeri je dolazak u Beograd gde pripremam nove projekte i biću tu do daljnjeg. Radimo “Senke nad Balkanom 2”, radim film sa Srdanom Golubovićem…
Šta je to što vas nosi kada je reč o vašoj ulozi, liku u novom Golubovićevom filmu “Otac”?
- A, to ne znam. To valjda samo bog dragi zna. Jer, to je svaki put drugačije. Iskreno, to nisam ni pokušavao objasniti ni sebi, a kamoli naglas izgovoriti vama ili kome drugom. Ne umem. Jednostavno, osetim kad istina zapulsira tu u meni.
I, to je ono za šta bismo mogli reći da je najbitnije?
- Apsolutno. Preciznije, često prvo osetim kad je laž, pa onda od toga bežim. Idem putem pogreške i pogotka. Kad vidim da sam radeći ulogu bliži tome da lažem, odmah se povlačim, pa tražim drugo, idem dalje. Nema glume bez istine, bar za mene.
Kako gledate na saradnju umetnika u regionu, koja je sve razvijenija a, opet, s druge strane...
- Nema se tu šta gledati, pa nema dileme da je to jedino valjano i pravo. Mislim da je čak i nužno. Neprihvatanje toga je ne znam šta, jer sve drugo je krivo, sve drugo je promašaj, budalaština.
S druge strane svedoci smo da se apostrofiraju incidentne situacije, (latentni) sukobi, nacionalizmi...?
- U to ne treba verovati. Ma šta verovati, pa ni minimum pažnje ne zavređuje. Te situacije nisu istinita slika stvari. To se forsira radi određenih ovakvih ili onakvih koristi. Problemi koji izrastaju iz tih situacija su u oku promatrača. Po meni, oni zapravo ne postoje, ne odgovaraju istini. Ja sam ovde toliko godina, već sam domaći isto kao u Zagrebu. Iz BiH sam, a i tamo i vamo sam kod kuće. Ukratko, mislim da to što ste pomenuli nije nešto na šta treba obraćati pažnju. Onima koji to potenciraju treba potencirati suprotno, ono što mi verujemo, odnosno ono u što ja verujem. U svakom slučaju, time se ne opterećujem. Mislim da je to pomodnost. I da uopšte nije toliko ni brojno ni rašireno kao što se predstavlja. To pumpaju mediji. Svud po regionu radim, putujem i uopšte to ne osećam. Nema toga u ljudima, to je više u medijima i u ustima političara. A znamo da je u ustima političara svašta.
Imate i kvalitetom i kvantitetom bogat opus a postoji li nešto, neka uloga koju priželjkujete?
- Za svaku ulogu koju radim priželjkujem da taj film, ili šta već, bude, da bude dobro, da na pravi način dam sve od sebe... I više nego što mislim da mogu. Meni je gluma velika strast, a strast se otima rečima. Svaki se put bojim da ću zaboraviti da glumim, evo već sutra, da neću biti kadar. Tako da je uvek upravo ono što radim i predmet mojih žudnji.
Od svih uloga koje ste odigrali, koja je najbliža onome što jeste Goran Bogdan?
- Ne znam ja odgovoriti na pitanje ko je i šta je Goran Bogdan bez straha da ne pogrešim…
Dakle, otvoreno pitanje?
- Uglavnom.
A šta je tu ipak najvažnije?
- Što dalje od laži, što bliže istini.