Babić se obogatio, oštećeni država i mali akcionari

I pored toga što je vršački “Hemofarm” prodat nemačkoj “Štadi” 2006. godine za rekordnih 475 miliona evra, što ovu privatizaciju čini najuspešnijom u farmaceutskoj industriji, ovu transakciju ipak prate mnoge misterije.

Najveća je ona koja se odnosi na ponašanje države, koja je 2002. godine svoj paket od 19 odsto prodala za samo 9,13 evra po akciji holandskom investicionom fondu “Aktiva Sei BV”, koji ih je potom Nemcima preprodao za 147 evra, ali i koje su okolnosti dovele da upravo ovaj fond i menadžment kompanije po privilegovanim cenama dođu do najvećeg broja akcija.

Dobri poznavaoci prilika tvrde da te okolnosti moraju da se traže u dogovoru Miodraga Babića, tadašnjeg direktora, i konsultanske kuće “Dilojt i Tuš”, da se nerealno prikažu performanse kompanije, odnosno profit, i to kroz naduvavanje cene imovine i prihoda. Ova kuća je, naime, radila procenu „Hemofarma“, a cilj je bio da vrh kompanije, koji je otkupljivao godinama akcije od spoljnih akcionara po izuzetno niskoj ceni, neke čak i za 450 dinara, te akcije proda znatno skuplje. Da ima indicija da je reč o smišljenoj akciji i da je “Dilojt i Tuš” nerealno prikazao stanje u kompaniji, može se naći i nesvakidašnjoj slučajnosti da je njen predsednik Darko Đunić u to vreme bio u Upravnom odboru „Hemofarma“. Neki od tih marifetluka Nemci su otkrili, posebno onaj o fiktivnom uvećanju prometa, što je bio i povod da Babić napusti firmu. Ono što nije bilo fiktivno, to su 53,36 miliona evra, koliko je menadžment dobio od prodaje svojih 11 odsto akcija, od ukupno 35 odsto, koje su bile u posedu malih akcionara. Isti procenat imalo je i 7.000 malih akcionara, a najveću korist pojedinačno je izvukao prvi čovek firme Miodrag Babić, kome je na račun leglo 9,5 miliona evra.

Poznavaoci prilika i neki njegovi nekadašnji saradnici tvrde da je on od ove prodaje zaradio 50 miliona evra, ali da je deo novca završio na njegovim računima u inostranstvu.

- On je legalno dobio 9,5 miliona evra za svoje akcije, ali je javna tajna da je još 40 miliona evra dobio od slovenačkog tajkuna Darka Horvata, koji je bio većinski vlasnik holandskog investicionog fonda “Aktiva Sei BV”. Razlog za to krije se u činjenici da je Babić protežirao Slovenca da kupi državni paket za 9,13 evra po akciji. Takođe, mnogi mali akcionari tvrde da su na nagovor tadašnjeg prvog čoveka „Hemofarma“prodavali svoje akcije ovom fondu po ceni od 1.000 dinara - objašnjava nekadašnji Babićev saradnik.

On dodaje da se sve to može utvrditi.

- Znam da je novac sa računa “Aktive” od privatizacije isplaćen Babiću preko firme “Swiss Income

Partners” iz Lugana. Taj deo novca od 40 miliona evra je ostao neoporezovan, čime je oštetio i državu. Da je neka čudna veza nastavljena i posle privatizacije ove firme i Babića vidi se i iz njihovog zajedničkog ulaganja u poljoprivredu. Naime, upravo ta firma ima udela od 63,19 odsto u preduzeću “Ecoagri Serbia” iz Bele Crkve, koja se u javnosti predstavlja kao Babićeva, iako po podacima APR on ima 36,89 odsto. Pored toga, postoje nepravilnosti i oko dela imovine „Hemofarm fondacije“, koja je nezakonito uknjižena, zbog čega Nemci sada moraju da je vraćaju nekadašnjim vlasnicima u procesu restitucije jer je sud tako odlučio - kaže naš ozvor.

Dragovan Milićević, ekonomski analitičar koji je radio u Hemofarmu, indirektno potvrđuje saznanja “Blica” o veštačkom uvećanju cena akcija.

- Cena akcija je bila visoka, napumpano je da „Hemofarm” ima 250 miliona evra prometa, što nije imao. To je jasno i po tome što je već narednih godina promet opao, a Nemci su uskoro otpisali 97 miliona evra kao nenaplativo kaže Milićević.